Prosvetni glasnik

28

ИРОСВЕТНП глАсник

и зато врло често узима на себе комичну улогу. Трећи је гип ученик нашег предратног менталитета, васпитан најчешће у патријархалном духу, но који је баш због тога лако и без икаквог схватања прихватио „нове идеје" и постао „револуционаран". Сви они врло су многобројни у вишим разредима; и, ако се у њиховој средини случајно јави какав озбиљан радник и дисциплинован ученик, то је омладинац који не припада ни једном поменутом типу: то је наш стари познаник из доба пред рат, који је изузетно сачувао своје лепе особине. Таквих има и међ онима који су били у Француској, али је њих тако мало да готово и не чине засебан тип. При таквом стању није чудо што се у средњој школи осећа тежња већине чланова да се ослободе стеге школског закона. Исто тако лако је појмљиво зашто су нејасна схватања омладине о њеној улози у држави и друштву и због чега је њен однос према школи и родитељској кући толико нехармоничан. У опште, једним летимичним погледом на целокупни живот и рад омладинаца могу се брзо пронаћи узроци тих појава, али се у исто време може брзо доћи и до уверења: да се на омладину у данашњем њеном развитку мора обратити највећа пажња. Не улазећи детаљно у разлагање идеја о васпитању омладине, нарочито не о њеном интелектуалном подизању, ја ћу овде изнети само неке појединости о томе: како ће јој се најлакше даши добар иравац у развијању. Као и увек досад, а сад више него икад, школа је приморана да задржи за себе и озбиљну дужност васпитача, јер је породица, на жалост, још увек немоћна и неспособна за тај посао. На сваки начин, таква улога школе ни у колико не искључује родитељско старање о деци. Родитељи и школа морају, на против, створити једну искрену кооперацију да би заједнички пробудили у детету или младом човеку што племенитија осећања и дали добар полет његовим моралним погледима. „Право очинство није само физичко него је и морално", рекао је један француски педагошки писац, 1 ) а то најбоље показује да се методи родитеља морају довести у склад са методима наставника. Код нас се међутим грешило у томе много, нарочито од стране родитеља. Дајући своју децу у школу, родитељ још није испунио потпуно дужност васпитача. Његова кућа биће још дуго од великог значаја за детиње васпитање, јер дете ту проводи највећи део времена и добија највише могућности да се посматрањем и имитацијом учи на живим примерима. На питање шта је васпитање, познати моралист Анри Марион овако одговара: „То је стварање осећања и карактера, навика физичких, интелектуалних и моралних. Из саме те дефиниције излази да оно почиње много пре доба кад је дете предато у руке учитеља".-) Наставници су то увек опажали, али је време да се и родитељи увере о томе. ') Раи1 Сгоиге!: МаИгез е1 РагспI?, р. 8. Ес1. СоИп. 2 ) Непгј Мапоп: Еесопз Ле Мога1е, р. 311. Ес1. СоНп.