Prosvetni glasnik

ХРОНИКА

45

Друштва Краљевства С. X. С". Тај. ће орган везати све професоре у краљевству н заступати заједничке интересе. Поред то^а централног органа треба и надаље да иостоје сталешки и стручни листови појединих покрајина. До појаве тог органа извештаји централног одбора ће се објављивати у свима покрајинским листовима. „Завршна одредба: За друштва и колегије који нису своје делегате за доношење ових начела опуномоћили или нису били на овоме збору заступљени, сматрају се ова начела необавезна, те се позивају да што пре свој пристанак и евентуалне измене доставе привременом одбору." Управа Друштва Хрватских Средњешколских Професора сазвала је, дакле, ту изванредну главну скугпптину чланова друштва, .да. се изјасне о та два питања: слажу ли се са идејом стварања једног јединог друштва средњешколских наставника у Краљевству С. X. С. — .како су се. изражавали, и раније и данас, старији; Југославије — како се изражавају млађи? Друго: Слажу ли се са изнесеним начелима по којима одбор седморице има да изради Статут тога јединственог друштва? Учешће је на скупштини : по исказу самих чланова друштва — •. било веће но икада дотле. Нама који смо, са.ове стране Саве,. присуствовали скупштини, пале су у очи две ствари, у погледу учешћа, друкчије од онога што се дешава код нас. Прво је веома малобројно учешће наставница: на сто педесет мушкараца, било је само две до три наставнице. Друго: веома велики број.университетских наставника, који не само присуствују скупштини, већ и узимају учешћа у њеном раду, противно ономе што се види код нас: потпуна одсутност, са наших скупштина. и оних университетских наставника који нису, веома одавна, изишли из средње школе. Скупштини су присуствовали, из Београда, г-ђице Ружица Стојановићева и Добросава Ђорђевићева, као гошће, и потписани, као изасланик Управе Српског Професорског Друштва. Пре отварања скупштине, била је конференција на којој је Управа друштва изнела свој предлог да се приме „Начела за Статут Професорског Друштва. Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, истичући при том особито пето начело, ко којем би наше друштво задржало свој потпуни делокруг и своја правила као секција једноставног друштва". По изнесеном предлогу, настала је, ту на конференцији, дебата о њему. У њој су се одмах појавила, у главном, два мишљења, која ће се пренети и доцније, кад се отвори скупштина, и која остају неизмирљива. Једно је мишљење г. Раца, равнатеља: да се прими предлог управе о усвајању изнесених начела; друго је мшнљење: да се оснује Савез Професорских Друштава у Краљевству С. X. С., у који би приступило и друштво хрватских . средњешколских професора. Ово, друго мишљење заступа поглавито г. Д-р Максимилијан Петањек, професор из Загреба. Пошто се на конференцији не доноси никакав закључак, цел.о се питање износи на скупштину. Кад је отворена скушптина,. г. Д-р Петар Карлцћ. председник.Управе, изнео је, у своме .говору,. р^д друш.т.ва на културном једипству нашега