Prosvetni glasnik

48

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

стакља, не би било довољно дати збијене изводе, ма како тачне: из њих се не би видело — бар тако се потнисаноме чини — право стање духова који су били присталице тезе о Савезу и противни једном једином друштву. Потписани је — као штоје поменуто.--присуствовао скупштини,, и може бити, управо зато што је био присутан, он у толико пре сматра да је требало учинити овако како је он учинио: дати што је могуће више потребног оригиналног материјала. Он мисли, н. пр., да се, без овога материјала, не би дале увидети две врло важне ствари. Прво, он сматра да се, благодарећи поглавито овом материјалу, види да се, заиста, на загребачкој скупштини показало да, код већинехрватских средњешколских наставника, постоји једна потпуно израђена свест и о народном јединству и о потреби преношења те свести и на оне чланове нашега друштва који је немају довољно развијену; али се, такође, видело и то да, истина нешто мањи део наставника, има ту свест, тако да кажемо, условно развијену. Зато што је, та мањина, има условно развијену, зато она — понашем мишљењу — и тражи „савез" а не „јединствено друштво". Даље, нама се чини да се, због те условно развијене свести, јавило на скупштини и неко осећање које бисмо ми, готово, назвали осећањем бојазни, бојазни да Београд може, и, евентуално, и хоће, да угуши Друштво Хрватских Средњешколских Професора заједно, разуме се, са свом његовом делатношћу. Такав смо ми утисак имали на скупштини, слушајућитоворнике, присталице тезе савеза; такав се утисак, рекли бисмо, добија, данас читајући горе изнесене изводе њихових говора. Та нека врста бојазни види се из говора г. Д-р М. Петањека; та се бојазан очевидно осећа у речима проф. г. Волфа, који се не уздржава да каже отворено да „и ако би ишао и даље на путу народног јединства", он је „из тактичких разлога" против предлога Управе о јединству. И још нешто више. Г. Волф је то и објаснио — и то је врло добро учинио — навевши поименце узрок таквом своме гледишту: „политички моменат". А треба знати да јетај политички моменат—поред других сличних политичких аката,— растурање „друштва намјештеника" и хапшење управног одбора истога друштва, извршено обоје од стране државне политичке власти, управо у очи дана загребачке нрофесорске скупштине. Ту бојазан су открили и неки говорници који су изјављивали да већ само њихово. гледиште о савезу представља „идење уз ветар", према коме је, природно, гледиште о јединственом друштву „идење низ ветар", И зато потписани сматра да, кад се има једна тако стварна ситуација ,-гј по његову мишљењу не много корисна унитарном духу онда су веома природне и она условно унитарна свест и оно осећање бојазни и страха. А кад се већ имају осећања бојазни и страха од насиља, онда ништа није природније од припремања одбранбених мера. Ово у толико пре — поред свега поменутог — што се, при пажљивом читању Начела , управо код.опогна загребачкој скупштини толико