Prosvetni glasnik

РлД ИА .ЧАШТИТИ дкцј!

105

пациона власт осетила била на мало чвригћим ногама, отпочела је 1916 отварање домова за нашу ратну сирочад. Тако је поникло око десетак таквих домова, који су били више декоративне вредности, но што су могли да задовоље потребу. Сирочади је било много, а ових домова мало, само да илуструју хуманост и културност наших непријатеља. Но и овакви какви су, ови су домови учинили извесне услуге. По нашем повратку у земљу, Д. 3. 3. Ј. Д. прихватило је ове домове, проширило их и основало нове, те је помоћу њих задовољена прва потреба, да деца не скапавају на улици. Загим су и скоро све наше предратне установе отпочеле рад, а уз припомоћ страних мисија основане су и неке специјалне установе за децу, и тако данас имамо у Краљевству: 93 дечја дома са око 7000 деце, 8 дечјих болница, 11 амбуланата, 4 санаторијума, а уз то више опоравилишта и летњиковаца. Овде су урачунате и амбуланте и домови који постоје само за одојчад. Потреба за оснивање ових установа свих врста врло је велика, али је оскудица у подесним зградама ограничила њихов број. Питање зграда је сад најважније у овој ствари. Нарочита се потреба јавг.а за домове за напуштену и морално посрнулу децу мушку и женску, за одојчад, и за домове са радионицама. Добротворна друштва која се баве помагањем и васпитавањем сирочади и напуштене деце нарочито су добро дошла у овој прилици кад је требало брзо и са прегалаштвом притећи у помоћ незбринутој нејачи. Сва су таква друштва са пожртвовањем, у границама могућности извршила своју дужност, и врше је и сад; али од свих најактивније и са највише успеха ради Друштво за Заштиту Југословенске Деце. Још за време окупације, наша је нејач осетила милостиву руку наших племенитих савезника. Преко Швајцарске за Србију, и преко Солуна за избегличку децу тамо, дотурена је добра помоћ деци у оделу, обући и намирницама, а то исто и деци избеглој у Француску. Али ту милостиву руку још је боље осетила наша нејач с нашим ослобођењем. Одмах и непосредно за нашом војском улазиле су у земљу стране мисије, носећи одело, обућу и намирнице. Оне су сву ту робу делиле кроз целу 1919 г., па једним делом и у овој 1920 г., свака мисија иа свој начин. Њихова је помоћ нарочито била осетна тамо где је било дечјих домова. Поједине дечје установе јесу плод рада ових мисија, док су друге добивале обилату помоћ њихову. Од установа које су мисије основале истичу се: дечја болница у Београду, санаторијум у Дубровнику, домови у Чачку, Нишу, Каменици, и т. д. Вреди поменути да су мисије, за време нашег живота ван отаџбине, поред материјалне помоћи, указале знатну помоћ нашој деци одводећи их у савезничке земље на школовање.