Prosvetni glasnik

Географија у Средњим Школама

229

ГЕОГРАФИЈА У СРЕДЊИМ ШКОЛАМА

А како ми стојимо у погледу географске наставе по средњим школама? Пре него што пређем на анализу најновијег Наставног Плана од 2 јануара ове године, који је објављен у „Службеним Новинама" 3 фебруара, показаћу какво је место имала Географија у свима досадашњим наставним плановима почевши од 1873 године. У Наставном Плану од 1873 год., по којем је било 188 недељних часова из научних предмета у свих 7 разреда гимназије, Географија је имала 12, и то по 3 часа у 4 нижа разреда. У прва три разреда предаван је Политички, а у четвртом Математички и Физички Земл,опис. У Наставном Плану од 1881 године Географија је у свему била заступљена као 1873 године, и ако су за остале предмете учињене измене. Од 190 недељних часова у 7 разреда на њу је долазило 12. У Наставном Плану од 1888 године Географија је од 218 добила 13 недељних часова; у оном од 1898 године имала је 10 од 218 недељних часова осморазредне гимназије. У свима тим наставним плановима Географија је била предмет нижег течаја. И тек у Наставном Плану од 1900 године, који је важио пуних 20 година, тако рећи до данас, Географија је, под притиском првих ђака г. Цвијићеве школе, уведена и у виши течај. У томе плану она је од 203 имала 11 недељних часова овако распоређених на поједине разреде: У I р., 3 с. иед.: Оеновн Општо Гсографпје и Кратак преглед свих делова света по државама. У II р., '2 с. пед.: ОрограФија, хидрограФија п нолитнчкн опис Србије, Сриекпх Земаља и Балканског Полуострва. У III р., •_! с. нод.: ОрограФнја, хидрограФија и нолнтнчкн опнс европских дрзкава (без Балканског Иолуострва). У IV р., 2 с. нед.: ОрограФија, хпдрографцја н политичкп опис Азнјо, Африке, Амернке и Аустралије; и (гонављаље Но.штпчког Земљописа Србије и Српских Земаља. У У р., 1 с. нед.:Ионављање Фиаичког Земљопнса Србије, Срнскпх Земала п ЈЈалкапског Иолуострва п .Оспопн Фнзичке ГеограФвје". У VI р., 1 с. нед.: Ионављање Физичког н Иолптичког Земљопнса Европе и ,Основи Математи чке ГеограФије". Остали су предмети имали овај број недељних часова: Математика 32, Српски Језик (са Старословенским, Теорија Књижевности) и Историја Српске Књижевности 30, Немачки Језик 26, Латински Језик 26, Грчки (или Француски по избору) Језик 18, Општа и Српска Историја 18, Јестаственица 13, Веронаука 12 и Физика 10; најзад, Руски Језик 4 и Филозофска Проподевтика 3. — Национални предмети били су, дакле, заступљениса 32 часа, и то : Српски Језик и Књижевност са 26, Српска Историја са 4, и Географија наших земаља само са 2 недељна часа за свих осам година гимназијског школовања. Овакав распоред часова на поједине предмете јасно сведочи да је овај Наставни План рађен без икакве озбиљне студије и без потребног консултовања мишљења стручних школских радника; да његови творци нису умели правилно схватити задатак средње школе и важност појединих наставних предмета за образовање и васпитање ученика; и да им је у великој мери оскудевала недагошка спрема, па чак и наставничко искусгво.