Prosvetni glasnik

274 Просветни 1'ласник

украо коња.') Београдски учитељи 1832 г.: Коста Зака, родом Цинцарин, био је „пропалица и скитница светска, који у свом веку нигда није мислио бити учитељ", а Тома Солар, родом Грк „не само што је пропалица и није нигда мислио бити учитељ, него је за злочинство своје био на робији". -) Коста Игњатијевић, звани Немања, учитељ млађе правителствене класе у Ћуприји, 1836 г., био је варалица и лажов, о чијим би се авантурама имало врло много рећи. 0 њему има у нашим, бечким, париским и руским архивама гдешто читавих свежњева аката :| ). О њему је 1836 године Петар Радовановњћ „директор свију школа у Сербији" написао овакву оцену: „Као непрестано пијан не може ни способан бити, нити се добро владати, за које је јавно и дужностно пред Славним Исправничеством изобличен". Ј ) Из аката у Државној Архиви у Београду види се да су многи учитељи били рђави људи и небрижљиви и неуредни наставници : непрестано их грађани отерују или сами напуштају места, траже веће плате и промене звања, туже се са општинама, ненокорни су старешинама, не слажу са светом, грађани их туже за нерад, неморал и пијанство, и тако дал^е. Петар Радовановић, приликом прве посете школа 1836 год. морао је многе „покарати и на боље прилежаније поострити" или „јавно изобличити и на поправленије опоменути" или „острејше покарати и на поправленије посоветовати". ■"') Па ни са таквом спремом ни са тако рђавим особинама није их било довољно да попуне оно мало школа што их је било, већ је на више места било школа без учитеља. <! ) Број се учитеља смањивао и тиме што су се често рукополагали за свештенике, само ако су имали спреме за то и ако нису имали других каквих незгода 7 ). Школске зграде нису биле прављене нарочито за школе, већ су биле обичне куће узете за школску потребу. По варошима су школе обично биле по црквеним кућама и одговарале су како тако својој намени, ма да их је било и врло рђавих и неугодних. У Ћуприји на пример 1826-г. била је „једна мала школа спојена са једном механом" 8 ). По селима су биле мале и ниске, „сиромашне" и „оскудне", како их назива један савременик 9 ). После 1830 г. наредио је Кнез Милош те су се по-

') Држ. Арх., К. К., Дел. Прот., Л* 1053 и 1054; В. и II. Петровпћ II, 413.

3 ) Вукова Преписка II, 651. 3 ) М. Гјавриловпћ], Срп. Књиж. Гласнпк, св. за 1 мај 1907, стр. 106- 109.

4 ) Држ. Арх., К. К., Школе 1836.

°) ШДет.

и ) Ј. Вујић I, 66, 193.

") 10 јуна 1823 -г. иише Кнез Милот ЈКивку Михаиловићу у Умчаре да иотље Јовапа учитеља у Крагујевад „да со проба је ли способан за свегатсника, пак ако буде рувоположиће се" (Држ. Арх., К. К., Дел. Нрот. 1823, 36 1065). 12 јуна 1822 г. јавла Кнез Милош Васи Поновићу у Чачак да не налазп „за добро да се запони учнтељ Мојсило због својс лудо жене, због које би бно народу н.а подемеј" (Држ. Арх., К. К., Дел. Прот. 1822, ЗГ« 1822).

8 ) Ј. Вујић I, 124.

«) ГћЈЛ. I, 177; II, 82.