Prosvetni glasnik

ВУК СТЕФ. КАРАЏИЋ 1 ) 0 великим људима савременици обично ништа и не говоре, јер они, измакли далеко својим идејама испред свога времена, за њих и нису велики. Њих назива великима тек потомство кад схвати и прими њихове идеје. Али тада се о њима нема ништа ново казати, јер њихова је величина у њиховим делима, а она су сваком позната и од сваког призната. Зато ћу вас и ја данас само подсетити шта је наш у истини велики Вук урадио и какве су последице његова рада. * Периоди у Историји књижевности обележавају се појавом какве јаке личности или читаве групе радника који уносе нове идеје и дају јој нов правац. Прелаз од старе књижевности ка новој извршен је код нас током XVIII века. Стара књижевност, створена под утицајем византиске, и која је била претежно богословског карактера, после пропасти српске државе слабела је све више, и после последњег њена представника, патријарха Пајсија (1614—1647), спала је на танку жицу преписивања књига, и то поглавито за црквену службу. Преласком Срба у Аустрију- српски калуђери настављају свој преписивачки рад обредних књига, али у исто доба, доласком у ближи додир с Русима, и писци и преводиоци потпадају под утицај и тадашњег рускословенског језика и руске богословске књижевности. Поред богословске, јављају се средином XVIII века, под утицајем запада, и зачеци световне књижевности, чији је главни представник Доситије (од 1783 г.). Он је распростирач западнојевропског хуманизма и рационализма. Он предузима да својим списима шири у српском народу нове, савремене идеје о друштву и о животу, које су тада владале на западу. Он проповеда на првом месту подизање просвете и ширење знања и науке у народу. Пишући за народ, он у својим списима усваја и народни језик, и постаје учитељ и просветитељ народни. Он налази Ј ) Говор на парастосу Вуку Стеф. Караџићу у београдској саборној цркви, 8 фебруара ове године. ИРОСВЕТНЦ ГЛАСНИК, II књ., 2. св., 1921, 0