Prosvetni glasnik

Просветни Гласник

бруара 1835 понудио Кнезу Милошу на откуп, уверавајући га да ће „свагда на ползу Србске Државе, а нарочито учећих се бандиста служити моћи". 4 ) Да ли је откупљена и шта је с њом даље било, нисам могао сазнати. Играње. — 0 народном се игрању нема шта много рећи. По селима су се играла наша кола (или ора) уз песму или уз музику од дудука или гајда коју је сам народ изводио. По варошима се играло то исто уз музику од ћеманета, кларинета, зурли, даира и бубњева, коју су изводили Цигани. Сеоска кола су имала народна имена и била су врло примитивна; варошка су имали имена српска (четворка, лепа Маца), или грчка (Кокона Мариола), или грчка па србизирана (Коконица), или грчка па, преношена од влашких Цигана, румунизирана (Кокоњеште), и извођена су са много више укуса и елеганције. Турци никад нису играли, али су зато њима, у веселим часовима, играли Цигани и Циганке. Ово наслеђе од Турака за дуго се одржало и међу Србима у ослобођеној Србији. Циганско играње је било понекад врло лепо, пуно покрета и фигура у којима су се наизменично ређали или хармонично допуњавали источњачки занос и страст, тиха сентименталност и притајени севдах. Још 1658 године, хвали један француски путник играње Цигана и Циганака у Београду уз пратњу ћеманета. 2 ) У време Кнеза Милоша српске вароши су имале много циганских играча и играчица. 0 Циганкама играчицама није потребно трошити речи. Оне су и данас у нашим јужним крајевима онакве какве су биле њихове прабабе у северној Србији. Један путник из доба Кнеза Милоша оставио нам ј.е врло живописну и импресивну слику једног младог Циганина играча у Смедереву. Било му је око шеснаест година. Био је затворено жућкасте боје, правилних лепих црта, сјајних очију, дуге црне, разбарушене косе, витка струка, у кошуљи пуној бора, златом везеном прслуку, широкој шареној хаљини до чланака, босих ногу и са кастањетима у рукама. Пре но што ће почети игру, начини одмереним корацима по соби неколико кругова. „Неколико удараца са кастањетима, неколико живих покрета и стаде на сред собе. Музика је пратила сваки покрет. Сад отпоче грациозна игра, која у скоро пређе у брже покрете и окретања, који на послетку постадоше дивљи, дрхтећи, конвулзивни. Музика је изазивала на све јача напрезања. Падање, брањење, обамирање, скакање и бесно вртење у кругу долазили су једно за другим." То је било подражавање харемским играма. „Ужасна гипкост тела привлачила је погледе, као год што их је безгранична бестидност покрета одбијала. Кад се очекивало да падне од умора, онда му је свако ново савијање давало нову снагу. На послетку паде изнурен у мојој близини и метну натраг превијену главу на моје колено са склопљеним очима и спуште') Држ. Арх., 1Г. К., Војнп Рапортп 1835. * Ј ) \'оуа§е 5 с1е М. С)шс1е1 а СопзШпппорк, Рапз 1664, 114.