Prosvetni glasnik

20

Просветни Гласник

округо у смисду чл. 6- поменутог закона, или оамо месне школскс одборе по чл. 58 Јогазакона. Савет је мишљења: да привремено, до израде новог закона, оии градови могу добитн засебне школске одборо, нрема чл. 6'2 садашњег закона о народним школама. V Прочитано .је писмо Г. Министра Просвете 0. II. Бр. 17968 од 27 децембра нрошле годиие, с представком лросветног ннспектора за Рашку област, који тражи да се нитање о раснуштању школа, као предохрани од заразе, детаљно проучи и што тачније реши: каД и под којим прилнкама и за које вре»е моа;е се једна школа због заразе распустити. акојеуопште т]>еба распуштати. Савет прнма знању 1 прочитану представку, но како питање не пада у непосредну област његовог рада, и ако заслужује пажњу, сматра да је за решење надлежан Санитетски Савет. VI Чига се молба г. Владимира Косдова за наставничко место у средњо.ј школи. Ирема усменом реФерату г. Д-р Белића, Савет је мишљења да молилап има квалиФИкације за привременог предметног учнгеља. VII Г. Мирко Поповнћ чнта реФерат комисије која је била одређена за регулисање ноложаја н плата ваставника средњих школа т Војводини (види 1194 записник под V). Извештај гласи: Главном Нросветном Савету. Одређени од Главног Просвегног Савета да прегледамо квалиФикације наставника који с\' се квалификовали у Аустроугарској или сврпшли школе тамо, па су служили код нас или у школама у Војводини, имамо част поднети свој извештај о иовереном нам послу. 1 * Гавра Трапањ, суплснг женске гимназнје у Новом Саду, био је 4 године у гимназнји на Цетињу, затим је од 1913 год. био привремени предметни учитељ у учитељској школи у Сконљу, па јо положио динломски исиит на нашем Университету и постављен био за суплента. 2. Д-р Никола Продановпћ , суплент гимндаије у Новом Саду. Пре рата био је суплент у српској Учитељској Школи у Сомбору од 1909—1911 год., иоложивши за то време (1910.) докторат славистике у Г>очу. Затим је био секретар Матице Српске у Н. Саду. У рату со предао и од 17 Фебруара 1915 био је наставник гимназије у Куманову; новукао се с вајском и у Француској био ше® групе наших ђака. Од јануара 1919 до априла исте године био је опет у Куманову, затим опет секретар Матице и хонорарни наставник у гимназији у Новом Саду. Од сеитембра 1920 године оиет јс суплент у тој школи. 3. Сшеван Маргешпћ , суплент гимназије у Новом Саду. Матурирао је 1905, апсолвирао у Пепгти 1911 год. и иоложио исте године основни проФесорски исииг. Постављеи је одмах за с.уплента у нашој Н. Садској Гимназији. За време рата био је у војсци. 4. Д-р Марко Малешпн , сунлент гимназије у Н. Саду од 1 октобра 1913, 1914 пребсгао и предао се, па био ностављен у Ђевђелији 1915 године за иривременог-иредметиог учитеља. Јула 1915 ступио као добровољац у 1 прекобројни иук. Новембра 1918 демобИлисан је и вратио се \ Ђевђелију, па огуд премештен у Велес. Августа 1919 додељен је одсеку просветном за Б. I!. Б., а сентембра ггостављен је за суилента у Н. Саду. 5. Велнмнр Сшефановић, суплент у Н. Саду, апсолвирао је у Цешти и иоложио дипломски испит на нашем Университету 30 јула 1920 г. 1>ио јо суплент у II. Саду од 1 октобра 1913 до августа 1914, пребегао у Руеију 1915 и ступио тамо у одреде наше војско. Разрегпен је од војне дужносги 29 марта 1919 и вратио се опет у Н. Садску гимназију. 1912 године положио .је V Пешти основни проФесорски испит. Ових 5 кандидата имају гграво на проФесуру по чл. 1 и 4 уредбе према годинама службе. 6. Вјекослав Шћеаањек , суплент гимназије у Србобрану од 1919, имао је с ирекидима, ггре рата, 3 год. и 11 месеца службе. Кад је рат избио, гтозван је у војску. Има само апсолуториум. 7. Лазар Шуваковнћ, сун.гент гимназије у Ианчеву, матурирао је 1907 г. у Карловцима. Аггсолвирао јо у Бечу 1913, пошто је био на Университетима у Загребу, Београду, Јени, Минхену п Берлину. Постављен је код нас за прпвременог предметиог учитеља у Неготинп 1913 1914, затекао га рат на пгколском одмору иреко, па је тамо узет у војску. Одмах децембра 1914 пребегао је у Русију и сгунио у добровољце. К»д се иратио из Гуспјо, ноново је био