Prosvetni glasnik

Средњетколски Класицизам

101

ваиа држава, па и наша, придаје првостепени и сасвим актуелни значај, како на университетима, тако и у научној кљижевности. Откуда ту потреба за туђим и умрлим класичким језицима? То долази у главном из два разлога: 1) Због безбројних грчки и латински писаних споменика, не само старих, него и средњевековних, па у неколико и новијих, који се тичу и модерних народа, било као извори о њима, било чак као њихови властити умни производи; и 2) Због силних трагова из живота Грка и Латина у животу модернога света. При проучавању тих трагова настаје сваки час питање како је та и та ствар стајала у грчкој и латинској старини. А то значи да се и ту мора оперисати с грчким и латинским речима, текстовима, речницима, и т. д., то јест са грчким и латинским језиком. Да би се схватило откуда толики извори о модерним народима на грчком и латинском језику; откуда код тих народа чак и домаћи споменици грчки и латински; откуда у модерноме животу трагови из грчке и латинске прошлости, — ваља се сетити да ми овде имамо посла с двема нацијама, с двама језицима, с двема књижевностима, и у опште с двема цквилизацијама које су још од старога века, па кроз низ столећа, терале највишу светску кариеру. Још у староме веку, и Грци и Латини истакли су се као најобразованији народи на земљи. Уједно, они су још од тада дрмали и огромним светским царствима, као што то беше македонско и римско царство. Грци уз то беху и ненадмашни светски трговци. И једни и други су још од онда раширили свој утицај, па и свој језик, на далеко по иностранству. Они су још тада дошли у прве додире са модерним расама европским. Они су још од тада почели писати о тим расама у својој високо развијеној књижевности. Они су још тада послали прве зраке своје културне светлости у модерни свет. У средњем веку, језик и књига Грка и Латина постадоше још куд и камо важнијим за модерне народе. А грчка и латинска цивилизација продре у то доба код њих тако рећи до саме сржи њихове. У тако званој великој народној сеоби, модерни народи дођоше сами Грцима и Латинима ближе на мету. Они провалише дубоко у грчке и латинске области, Германи код Латина у западну Европу, а Словени код Грка на Валкан. Но и Грци и Латини беху сад освештали свој језик, своју књигу и своју културу неодољивим крстом. Они су већ поодавно имали сваки по једну велику централу за власт крста на земљи. Код Латина то беше „универсално" римско папство, а код Грка Византија, наследница римске империје, с крштеним „римским" императором, који је сад говорио грчки, и с „васељенским" грчким патријархом у престоници Цариграду. Папство сад покрсти све Германе, па и један део. Словена. Оно поста и њихова врховна црквена власт. Оно им наметну и Овој ла-