Prosvetni glasnik

Просвећивање Одраслих

107

просветних удружења", сасвим је свеједно шта ће Г. Д -р Богдан Гавриловић наћи у Скандинавији. Нема ни најмање сумње, изашиљање бившег ректора университета у Скандинавију ће њега знатно оспособити да стане на чело координованим настојањима око просвећивања одраслих, али оно не може задовољити потребе које тешко осећају покрајински, локални и струмни органи т. зв. народног, пучког, друштвеног просвећивања. Изразивши нашу пуну веру у интелигенцију и у енергичност Д -ра Богдана Гавриловића, треба да рекнемо њему и академском сенату наше потребе које се могу задовољити само у Београду, а никако у Копенхагену. Наша је прва потреба: списак добрих књига на српско-хрватском и на словенском језику. Јер не треба просвећивање одраслих истоветовати с јавним предавањима. Немци су за њ нашли красну реч: заједница рада. Заједница рада више и мање школованих људи. Заједницом рада треба ми да решавамо и питање: шта чита, шта треба да чита наше друштво. Ево како то питање изгледа у стварности: познајем једну породицу у коју старија сестра уноси књиге каквима данас народне књижнице снабдева Матица Српска, док млађа сестра доноси књиге некога Мих. Михајловића, Из Народа, забавне и шаљиве причице, и другог неког Милана Правдиновићз, Иако је Травићка уклела Маландрића, или шешко гаоме кога куну... Млађа сестра чита једне и друге књиге, осети разлику у корист првих и, по инициативи из Новога Сада, преображава своју лектиру. Други пут, питање овако изгледа: долази Матици питање где се могу набавити, за гимназисткињу VII разреда, 1) Тајне шаанске инквизиције од Раггег-а (тако!) и 2) Исшоријсни зааиси од 1,атћо-а. Како ће и један секретар Матице Српске одговарати на овакве појединачне жеље, без књижевног саветника какав, отприлике, скоро сваке године издаје Оигегђипс! у Минхену, какав стално издаје буаг Обу1еоуу у Прагу ? 0 том да и не говоримо, да би после издавања првог списка добрих књига овака питања постала мање потребна, да би била далеко интелигентнија. — Овој првој потреби, јер се ради о организовању лектире нашег друштва, прибрајам ја и потребу да се приређују течајеви за књижничаре. Нама пред очима лебди као идеал онај дан кад ће свако наше село имати своју јавну књижницу, а књижничарска култура нашег друштва је тако незнатна да се без њена унапређења ништа неће моћи постићи. Друга наша потреба, која се и опет може задовољити само нашом, југословенском заједницом рада, јесте интелигентно и концентрисано старање о народним забавама. Не, просвета не треба да буде медицина о којој ће непросвећена публика веровати: што више горка, више и лековита. И у школи она треба да буде весела, ведра, мање књишка, а још више у слободним удружењима.|Поред оснивања књиж ница, Матица Српска је отпочела посао приређивањем бесплатних народних села. Ко