Prosvetni glasnik

158

Просветнн Гласник

требне или чак и штетне рестрикције његових одредаба и давање права на одступање од законских одредаба. Када се у закон унесе што треба и што се мора вршити, и када се пази на то шта је у датим приликама и остварљиво, онда се не мора ни прибегавати средствима која самим законом руше ауторптет закона. Никако се пак не може схватити као одступање од закона признавање вредности, јер вредност и.ма општије значење од закона, и закон је управо и постао само ради одржања вредности, ради одржања онога шго је од општега значења. Стога "ни закон сам не сме бити у својим одредбама тако узак да стеже и да сапиње, он мора дати слободан мах сваком индивидуалном развоју од вредности, и учитељском и ученичком. У дирекгној супротности је с тим када се законске одредбе жртвују за невредности, т. ј. за оно што је искључиво лично или што није од општега значења. У тим случајевима се мора одржати слово закона, јер је ту слово уједио п дух закона. 15. Поред основнога закона треба приступити изради и читаве уредбе средњошколске, изради потпуне организације, и изићи с потпуним делом. Вредност подмлатка и потребна пажња на његов развој у опште, и нарочито на развој способних појединаца, треба да су у уредби јако наглашени и дата упуства за рад и у том правцу. [ ) МНЛАИ ШЕВИЋ

ЕНГЛЕСКЕ ШКОЛЕ-)

Народне школе. Наставу, у свима степенима, за младе Енглезе не држе професорн чиновници, као што је то случај за младе Французе. Држава даје само новац за јавну наставу и врши надзор над њом; шта више, њен надзор се врши само над школама које примају новчане помоћи од ње. Која јој не тражи ништа, не дугује јој ништа и не полаже јој никакав рачун. Основне школе немају ову апсолутну независност, јер све примају новчану помоћ. Како су пале на терет месних администрација и општег буџета, постале су поириште за борбу политичких странака. У Француској, борба се води између л>уди оданих вери и слободних мислилаца, из.међу оннх који су за традицију и оних који су за '} ДаЂо оора ;;Јожеи>е гледишта, овдсчпшесених, као и даљи иогледи па рСФорму школа • у оиштс, иаходе ее у мојој 'књизи Стара и нооа педагогпја (Сарајоео 1920). У тој књшш .је и нродакаЈБС. .Кред иовим иутонима средњошволскшг, држано на XXV обору ИроФееорскога друштеа б октобра .1919, -) II:: кн.игс: Енглеска; њени неаознаши цзгледи.