Prosvetni glasnik

176

Просветии Гласннк

пучким (четвороразредним) школама додају прва два разреда средње школе, и „онда себи стварамо широки резервоар, из којега ће се на]бољи таленти прибирати у трећи разред средње школе". Од пучке школе у првом реду се мора тражити да снизи број аналфабета на минимум, и писац се задовољава „чедним резултатом", да деца лепо науче читати, писати и рачунати. Г. Кршњави вели да не верује да је икоји предстојник „толике школе гтоходио и прегледао колико ја у четири и пол године моЈега службовања". То ћемо л\у радо поверовати, али зато ипак ове његове„Примједбе" одају да он школе познаје више споља него изнутра. Школе се могу изнутра упознати само радом у њима, методом и кроз метод ; искуства пак г. Кршњавога су спољашња, и његове замисли и планови,. то се види јасно, зависни су од таквих искустава. С тога је његовим плановима потребна коректура с друге стране, и тада ће понешто морати добити и сасвим други вид, — тако н. пр. ручни рад и светска књижевност) боље: књижевност, познавање књижевних дела, место онога претенциознога и немогућнога назива) не морају бити нови и оделити предмети, него принцип или и метод наставе, и онда ће се, нема сумње^ и за тражени смер више постићи. К политичару, социологу, патриоти и уметничком историчару Кршњавоме треба да приступи и педагог Кршњави, педагог, у мало час споменутом сл\ислу. Педагогија није и никака и не сме бити област само за „посвећене": сви имају право, чак и дужност, да јој приступе и раде у њој, али сви онда морају примиги на се и ту обавезу да за педагогију раде и на педагошки начин, ако хоће збиља за њу да нешто и ураде. м. ш.

ЈАВНА ГОВОРНИЦА Одговор Г. Душану Панпгелићу И ако би требало да место одговора г. Душану Пантелићу, професору, на критику штампану у јануарској свесци Просветнога Гласнш:а у изнесем одмах побуде које су га ' руководиле да напише онако жучну оцену, ипак хоћу да се најпре задржим на његовим главним замеркама, да покажем с колико је дрскости, извртања ствари и нетачности написана ова оцена. На првом месту хоћу да одговорим како се сматра овај мој уџбебеник и да ли је он плагијат, као што подмеће г. Пантелић. Радови оваке врсте, који су намењени било потребама школским> било ширим круговима читалачким, сматрају се као просте компила-