Prosvetni glasnik

178

Проскетнн Гласник

да ли одговара методским захтевима. Он у опште неће да цени његову стварну вредност. Он све то занемарује и одбацује, јер има пред очима само моју личност и своју освету. Да докаже да је књига превод, г. П. наводи неколико примера из Мајферове и моје Историје и тврди да је скоро цела књига (128 страна) лревод. Али баш из примера које је навео види се да то није истина, јер се упоређењем може констатовати да цитиране реченице из мога уџбеника нису превод из Мајферова уџбеника. Несумњиво је да г. П. и сам увиђа да књига није превод, али он то неће да призна, јер би му иначе цела критика била бесмислена и бесциљна. „Он се држи све једнога пута ка' пјан плота када се прихвати" — како каже наш песник. Он сада иде толико далеко да ми подмеће да ја нисам умео да преводим. Међутим, баш то што он сматра да је рђаво преведено, показује да ја нисам хтео да преводим. Из свих примера које он наводи да докаже да је превод рђав, види се да је смисао исти, али је разлика у исказивању, а то разликовање он сматра као рђав превод. Сад да пређем на поједине његове замерке о „рђавом преводу". По реченици на стр. 178 Мајферова уџбеника: „^ез Огесб еззауегеп! а1ог§ ип ИтШе еИог* роиг сопзегуег 1еиг аи1опотЈе тепасее: 1а 1ј§ие асћеепе рп1 1ез агтез, та15 е11е 1и1 уатсие", сматрао сам да треба рећи да су Грци покушали слаб отпор да сачувају своју независност, јер је овде говор о римским освајањима и о покорењу Маћедоније и Грчке (146 године), и Грци су имали тада да бране не само аутономију, већ нешто више — независност или самосталност. Ја мислим да је ово и боље и разумљивије за ученике, него да сам рекао : „самоуправа". На стр. 240 код Мајфера стоји: „Ои сб!е с1е ГОпеп{, 1ез еппегшз ћегесШаЈгез е1:аЈеп1 1ез РагШез, сЈоиђ1етеп1: с1ап§егеих е1: раг 1еигб тсиг810П5 е!- раг 1е5 геуоћеб ^ие 1еиг арргосће ргоуо^иаИ сћег 1еб реиркб с1еја 5оит15". Г. П. сматра да други део ове реченице треба од речи до речи превести: „Због побуна које је њихово примицање изазивало код покорених народа". Међутим главни смисао је да су Парћани били опасни за Римљане не само због упада у римске земље, него и због побуна које су, услед тих упада, имале утицаја на народе под римском вла-шћу. На страни 128 код Мајфера стоји: „5осга1е ауаћ: ЈаИ зјеппе 1а с1еУ15е ЈпбсгИе 5иг 1а рог!е с1и 1етр1е с!е Ое1рће5: Соппа15-1о1 Чо1-тете". Г. П. хоће да се преведе од речи до речи: „Сократ је усвојио изреку написану на вратима делфискога храма." Ја сам пак рекао овако : „Његова је изрека „Познај себе самога" била написана на вратима делфискога храма", а ово сам учинио на основи израза код Дири-а (Шбкнге Огес^ие, стр. 269): „5а тах1те ЈауогИе е!аИ: сеПе-е!: „СоппаЈ5-1оГ 1 :01тете." Реченицу: „Ге5 Оаи1о15 1а1Шгеп1 5'еп гепс1ге таИгез раг зигрпбе"