Prosvetni glasnik

Настава Српског Језика

Београду, и то чак и наставннци математике итеологије! Овоме треба додати неравномерност у распоређивању наставника : тако, на пример, у једној од београдских гимназија има један струман наставник за српски језик, и четири за књижевност, док у једној другој има само по један за те две гране. Та незгода бнла би ублажена када би се наставници нестручњаци могли прилагодити новим погледима и новим методима — али то ће бити тек онда када им се ставе добри угледи и упути пред очи. • Лруп: део ове тешкоће тиче се начина рада наставничког: без обзира на школу, наставници су или окретни у послу и пријатни у разреду, или тромн и мрзовољни. Међутили једино од наставника и његовог сугестивног понашања зависи одржавање пажње у разреду и интереса за наставу. Отуда долази да ириличан број наставника нестручних предаје лепо, живо и са успехом језик у нижим разредима, и то су нарочито млађи наставници чија је струка књижевност или живи језици. Њима, искрено, треба одати заслужено признање. Како би се могло помоћи у овој сложеној тешкоћи ? Пре свега, треба очекивати доста од новог програма уииверситетског, по коме "ће наставници књижевности бити више упознати са принципима науке о |езику и са историјом нашега језика. Њима то треба, да би могли код, ученика правилно упутити формирање књижевног језика. У исто време треба истаћи да се и на Университету и у књижевностн нашој обраћа све више пажње књижевном језику, ономе што се има неговати и у средњој школи. Али, с друге стране, како сви наставници немају подједнаких способности наставничких, потребно је, у место некорисних курсева из опште педагогије, тражити основе примењене психологије и методике нашег предмета, и евентуално довести једног репетитора за тај посао. У очекивању већег броја стручних наставника, треба тражити завођење инспекције са стручним инспектором и у исто време, као њиховим органима, ставити у дужност стручним наставницима и наставницама који имају смисла за предавање језика у опште, да у школама организују предавања на модерној основи, и да дају упутства осталим наставницима који предају наш предмет. С друге стране, потребно је тражити равномернију поделу стручних наставника на школе, и избегавати честе промене наставника у току школске године. Ове две тешкоће општијег су карактера; н ако се тичу наставе нашег предмета, ипак излазе из ужег круга интересовања за побољшање наставе тог предмета. Стога идеје о реформама наставе сводиле су се обично на питања наставног плана, програма п броја часова. Несумњиво да је питање наставног плана и програма врло важно, и да од њега у нашим бирократским школама зависи сав начин рада. Стога овоме питању треба посветити засебан одељак. Али, како план