Prosvetni glasnik

230

Проснетнн Гласник

литерарне предмете, као филозофију, историју, географију, политичку; економију, правне науке, уметности, и т. д., да би се учење странога језика .\\огло успешно прошнрити познавањем страних народа; в) принципијелно се тражи дуже борављење у страној земљи, па и за читаво време учења. Докле то не буде било могућно за све, треба да се покрајине и општине постарају да се, у вези с университетом,. приређују курсевп и предавања, на којим ће академски образовани национали заступати дотични језик и културу. 4. У унутрашњем уређењу новојезичке наставе тражи се даљи развој њезин у том смеру, што се као главни задатак наставе сматра да пробуди разумевање духовне и матернјалне културе странога народа„ нарочито новијега доба, на основи дотичнога страног језика. Граматичкологичко образовање се као циљ наставе повлачи. О овим захтевима треба водити рачуна у образовању нових филолога на университетима* при састављању и извођењу наставних планова и правила за испите у школама, као и при израђивању и увођењу наставних средстава. 5. За поједине врсте јединствене школе, осим онога модерног страног језика који је као први обавезни језик одређен, треба имати увекг у виду један под 2, алинеја 1, споменути страни језик, који ће избором ученика постати за њ обавезни језик. Принципијелно један ученик нетреба да учи више од два жива језика као обавезне предмете. 6. За Хамбург се према овде изнесеним путоказима траже од, страних језика: а) као обавезни језици: енглески, француски, шпанскн, б) као факултативни језици: енглески, француски, шпански, португалски, руски, холандски, дански и шведски; Овим одлукама се, као што се види, траже корените реформе_ Још непосредно пред светски рат, донео је „16. Општи збор нових филолога" (у Бремену 1914) одлуку да се настава живих језика страних., с обзиром на крајњи циљ средњих школа, у језичконаучном духу удубе у колико је то у школском раду могућно. Заступници пак реалака у рајнским провинцијама закључили су да од VI—VII (од I—VI разреда) у настави страних језика треба више полагати на систематско учењеграматике и на удубљено логичко-формално образовање; у вишим разредима настава може узети слободнији облик, али се ни овде не сме одступати од темељнога научног учења граматике, односно граматичкога склопа језика. Тако још пре рата и пред рат. За време рата чули су се сасвим други и друкчији гласови, — није био у питању само метод живих језика, него и сами ти језици, и многи су тражили да се из немачких школа избаци и француски и енглески језик, јер је Немцима довољан њихов језик и мртви језици. Тражња, пак, да се у немачким школама уче са~