Prosvetni glasnik

234

Проспетни Гласник

задобмти слику коју он сам о себи даје, на основи оних дела која је сам о себи и за себе саставио и израдио. Ако овај захтев и није сасвим. нов, свакојако се осећа да је његово значење сада појачано: живот са својим потребама све то више пробија наставни план и улази у њ. Ми не можемо и даље занемаривати услове за које је везан сав живот и сав напредак једнога народа. Али овај захтев се даје бранити и с чистога теоријског стајалишта. Језик и књижевност једнога народа су израз читавога његова живота. Смисао за језик и књижевност једнога народа у школи није се могао изазвати с тога што им се сувише једнострано приступило, што се сам тај народ није познавао, тто се није јављала жеља и потреба да се његов језик и књижевност учи ; вршио се управо један немогућан задатак, хтело се изићи на врх брега, а да се не пређе његова падина; међутим ми нисмо имали и немамо таквих наставних аероплана којим би се тај задатак дао решити. С учењем језика једнога народа треба да иде дакле упоредо и његово упознавање, којим ће се јачати жеља да се тај језик учи и осећати потреба да се он зна. Ученик треба да је у то исто тако уверен као његов учитељ, као и организатор наставе. Језик дакле треба довести у што тешњу везу са животом у опште, и тако се, разуме се, мора отпочети већ и у матерњем језику. И у настави матерњега језика мора се, и то одмах од почетка, упознавати и духовна и материјална култура народна. С тим. ће се већ задобити потребна подлога и за запнтересованост за развој туђе духовне и материјалне културе; узајамним поређењем боље ће се и разумети и своја и туђа. И то је пут којим се збиља долази и до „врхова". Има много истине у речи: ко хоће да разуме песника, мора ићи у његову земљу. Од важности је и други део захтева, и он служи објективности наставе. За њу мора вредети: аисНаТиг е1 аНега рагб. У народима често владају дубоко укорењене заблуде и предрасуде о другим. Да бисмо их тачно разумели, морамо их изучавати и „на основи њихово]". Ово је од вредности и само собом, и када не улазимо у даље практично значење, које би се дало извести одатле. Да је за све ово потребна и измена университетских наставних планова, па и познавање (свакојако спецнјално, када треба да се учи на университету) правних наука, тражња је која очито иде врло далеко. Рад и спрема једнога учитеља не сме се толико протегнути у ширину да с тим губи од своје дубнне. С тога је захтев да се у спреми за стране језике кандидати вежу за сродне, да остану у једној језичкој области, веома умесна. 3. Није од малога значења ни питање колико језнка треба да уче ученици. Данас превлађује мишљење да се у школи не могу добро савладати више од два страна језика. Одступања, као што је добро по-