Prosvetni glasnik

236

Просветнп Гласнпк

поверавала ма каквом рачунџији од заната, који нитн је био школски човек, нити је имао потребну културу за наставника. Из тог доба датира она повика којој је математичка настава изложена до данашњих дана. Разлог тој извиканости математике треба тражити у самим наставницима. Јер и данас није редак случај да математику предају нестручни наставницп, којн често и сами кубуре са основним појмовима, који им нису јасни пред очима. Може ли се одњих тражити да они објасне н предају другоме оно што и сами не разумеју ? Треба дакле спремати стручне наставнике, који ће стручним студијама својим савладати градиво које има да се предаје. Тиме још није све свршено. Није довољно само знати свој предмет, треба још умсти га изложити ученицима јасно, прегледно и разумљиво. Јер баш та непогрешност и неумитност математичке дисциплине која је њена висока врлина, постаје њена Ахилова пета: плаши и одбија кад од једном засене ненавикнуте очи. Као што се не може поднети јака светлост кад се изиђе из мрака, тако се исто ни ученици не смеју нагло извести пред целокупну строгост математичких л*етода. Онн се морају поступно на њих навикавати. Ово је потребно тим пре што је математика особена не само са свога начика излагања, него и са свог нарочитог језика, који треба темељно изучити и њиме течно говоритн. Математика има и своју писменост п јавља се пред лајиком као „Питија на троношцу". Њу треба питати, и го умети је питати, ако се хоће одговор. И тај одговор треба преводити, јер је он исто толико хладан п одмерен, колико је тачан и несумњив. И ако вам се одговор учини бесмислен, не смејте се одго«ору него питању или тумачењу, јер у њима лежи бесмислица. Још један крупан узрок тешкоћама у настави математнке лежи у јакој повезаности њених делова. Она чинн те је нови одељак неприступан, док се не савладају претходни делови, те отуда немарном и небрежљивом ученику, који не радн стално него на мену и уштап, математика постаје страшна. Из овога се јасно види да је положај наставника математике у средњој школи приметно тежи. Алн баш тај изузетни положај и чини драж његовога позива. Заслуга наставника матемитике биће у толико већа, у колико успешније буде савладао ове и оволике тешкоће, и у колико се више буде приближио великоме циљу који му је постављен. Поред оволиких и оваких отежица, математичар може да се користи и многим олакшицама, које ће му помоћи да заинтересује ученике за предмет који предаје. Јер математнка има велику примену: у естетиии: цртање са сликањем, вајарство, архитектура добиле су свој данашњи полет само уз помоћ математике; у етици: математика може да буде претежнп покретач карактериости. јер она