Prosvetni glasnik

279

културних ознака предеоних и описивањем живота становништва. Из 19. века имамо јасно изражена мњења о задацима Географије и дела којима су та мњења представљена. По речима Карла Ритера, Географија је наука о предметима којима су испуњени предели. Али, и поред оваквог схватања, и Ритер, као Страбон, истицао је више културне, а мање природне ознаке предела. Описи природе земаља Александра Хумболта и његових последника остајали су изван круга тадашње Географије. Тек су Оскар Пешел и Елизе Рекли успели да у Географију унесу и описе нрироде земаља; међутим је Пешел прешао даље, означивши Географију као општу науку о земљи, као науку која има да прими у се сва знања о земљи. Фердинанд Рихтхофен, пре скоро 40 година, повратио се старијем схватању и ставио за задатак Географији проучавање земљине површине. Од тада се скоро сви географи држе овога мњења. У своја два највећа доба Географија се представља, дакле, према радовима и према исказаним схватањима, као наука о различном изгледу и о различним особинама места и предела. Да видимо како изгледа задатак Географије при прегледу задатка науке у опште. Кад имамо на уму две групе наука, апстрактне, које испитују појаве заједничке целој природи, и конкретне, које се баве извесшгм реалним чињеницама, онда одмах можемо рећи да Географија спада у конкретне науке. Међу овима, даље, Географија се не може уврстити у групу оних наука које су јединствене по томе што су предмети којима се баве материјално сродни или истоветни. Такве су врсте: Ботаника (која се бави само о биљкама), Минералогија (која се бави само о минералима), Лингвистика (која се бави само о говорима), и т. д. Код Географије — то је познаго — стоји да предмети којима се она бави припадају разним областима природе и друштва. Друге конкретне науке излажу сукцесивна временска стања ствари. То су историске науке, где спадају: Историја човечанства, Преисторија и Историја земљина (Геологија). Оне представљају временска стања по битним особинама предмета. Тако Геологија износи земљину историју по прошлом распореду копна и воде, по прошлом стању климе и биљног и животињског света. Историја, опет, представља прошлост човечанства по прошлим сгањима људских материјалних и духовних прилика. Овим историјским наукама Географија је, по начину свога рада, веома слична: као што имамо конкретне науке које испитују време по његовим битним цртама, тако имамо конкретне науке које испитују про стор по његовим битним цртама; а таква наука о простору земљине површине јесте Географија. Црте које чине битност једног простора земљине површине, као што је познато, јесу: облици земљишта, клима, воде, биљне и животињске заједнице и појаве људског живота. И — да даље поредимо науке о времену и науку о простору — што су за Г еоло-