Prosvetni glasnik

О ГТросветним Приликама у Јужној Србији

449

ченички крст и на Голготу, а потом дочекао и славно своје Васкрсење, Народна Школа ће потпомоћи да се што пре залече још крваве ране, и убрза културни напредак нашега народа у свима правцима друштвенога живота, речју: Народна Школа ие учинити да се изврши најважнији чин у великом делу народнога ослобођења и уједињења: потпуно духовно јединство нашега троименога народа, без којега само политичко уједињење мало вреди. р, ст. МИЋИЋ

МОДЕРНА УМЕТНИЧКА ИГРА 1 ) Француска је, у балету и моди, крајем 18 и почетком 19 века, достигла врхунац заблуде у схватању и култури човечјег тела, Али, по природном току, кулминација извесне идејне заблуде скоро увек спонтано ствара из себе противност схватања. Тако је такво противно схватање уметничке игре поникло баш у глави Француза Делсарта. Али се његове револуционарне идеје у схватању човечјег тела нису могле остварити у Француској. Ученици Делсартови пренели су их у Америку, и тамо су оне спроведене у живот: на њима је заснована снажна култура физичкоестетичког васпитања. Одатле су Делсартове идеје повратиле у Европу две жене: Калифорнискиња Исадора Дункан, и играчица и хигиеничарка Д-р Бес Мензендик. Резултанта делања тих двеју жена у Немачкој ударила је темељ модерној игри као уметности. И није то иуки случај што се тако збило, да је једна идеја поникла код Француза, реализована у Америци, и уздигнута до уметности у Немачкој. То није случај, већ условљеност расним особинама, инстинктима, традицијом, способности, прилагођавањем, итд., тих земаља. Али ко је Делсарт и какве су његове идеје? О томе до данас није у нас ни говорено ни писано, и ако је, ево, већ десет година како се делсартизам почео и код нас пресађивати. Франсоа Делсарт, рођен новембра 1811 у бо1езшез-у, дошао је 1825 у Париз на државни консерваториум да студира драмску уметност. Услед рђаве наставне методе, он изгуби глас. Та недаћа подстакла га је да* потражи начина да докучи законитост у изражавању уметничког осећања целим телом. У том погледу владао је дотле прави хаос на париском консерваториуму. Оно што су гениални инстинктивно вишемање погађали, прозрео је он мишљу: необориве законе, иманентне самој природи — материји и форми човековог тела у покрету. Дуго, неуморно, пажљиво и усрдно посматрао је Делсарт како се покретима безгласно изражавају људи по болницама телесним и ду-

') Предавање на матинеу из Ритмичке Гимнастике, 14 маја 1921, у „Манежу". просветни гласник , II књ., 7-8 св., 1921. '29