Prosvetni glasnik

Кроз Стране Листове

485

се од њих начине људи у пуном смислу те речи, грађани своје земље и света? И, с друге стране, сада када се стара Немачка срушила за увек, сада када је „супрематија буржоаске плутократије завршила своје", сада када је социализам у Немачкој господар садашњице и сутрашњице, како да се да сувереном народу „права, потпуна и једнодушна култура која ће осигурати непоколебљиву базу популарној држави"? Ова последња реченица је од педагога Рајна, који је био, учен и обазрив, један од великих учитеља дојучерање Немачке. Нема сумње, сутрадан после сваке револуције, револуционарна фразеологија долази врло брзо под перо писаца, макар ко да су они, ма и не пристајали из свег срца уз ново стање ствари. Али овде, то је друга ствар. Слом старога режима био је тако нагао и тако потпун, хитност посла тако прешна, да су се и најуваженији људи немачке педагогије, не само јучерањи демократи, као Кершенштајнер или Фр. В. Ферстер, но и најумеренији духови и карактери, као Рајн, Наторп и, до своје смрти, Лиц, предали цели ствари реформе, дубоке обнове Немачке, путем популарних школа за одрасле. једна прекомерно обилна литерарна продукција сведочи о универсалности овог покрега; бар десетак специалних часописа немају другог циља: књиге и брошуре извиру на стотине, чланци у часописима и листовима на хиљаде. Важно је нотирати, ма и површио, ход и карактер те револуције духова и доктрина; ми то чинимо на овом месту, према једном чланку Лусиена Хера, публикованом у „Општем приручнику основне наставе" (Мапие1 §епега1 с!е Г Јпб1гис1шп рпгпајге). (јДочеци Уо1к$ћосћ5сћи1е датирају од пре рата. Енглески и амерички пример нашли су зарана, у Немачкој, одушевљених присталица. Али директни подстрек дошао је из Данске. Прва Данска школа за одрасле била је отворена 1846, са 46 ученика. 1918—19, било је 63 школе, са 383 учитеља и 163 учитељице, и 6640 ученика, од којих су близу половина биле жене. Тај огромни напредак био је дело једног човека, пуног вере и одважности, по имену Огипс1ћа§-а. После данскога слома 1864, он је хтео да буде за своју отаџбину оно што је био Комениус после Тридесетогодишњег Рата, Фихте после Јене: он је хтео да створи људе с обзиром на заједницу. Школе су биле отворене за одрасле од 18 до 25 година и изнад. Оне су давале младим радницима, и нарочито младим сељацима, за време пет зимских месеци за људе, за време три летња месеца за жене, не техничку наставу коју дају професионалне или пољопривредне школе, већ једну наставу општу, слободну, лаичку, дезинтересовану. Ученици су добијали стан, храну и наставу за мали новац (75 до 80 круна месечно); општине, провинција и држава чиниле су остало.