Prosvetni glasnik

Белешке

505

дљиве успомене из прошлости. И најзад, не треба заборавити да није улога основне школе да даје критичан став спрам садашњице. Треба улити веру деци, уверити их да је свет у коме она живе, укупно узев, пријатно место, да пружа много задовољстава, много користи, много прилика да се човек учини корисним, и да је људско друштво учинило, напорима свију, дивне напретке. Беда немачке науке. — Немачке високе школе су у великом узбуђењу: факултети, библиотеке, институти, некад напредни и горди, сад су остали без новаца. Настала је беда; сутра ће доћи пропаст. Виче се иа узбуну, чини се апел на државу, која се прави глува; дневна штампа је изнела ствар пред јавно мњење. Откуда та изненадна беда? Немачки университети су имали задуго као главне приходе приватне фондове. Тим фондовима се додају државне субвенције, покаткад и поклони од стране Царевине. Ти извори нису пресанули. Сума прихода није се знатно смањила. Али се није ни увећала. И зло и јесте у томе. Јер су ти фондови изгубили много од своје вредности. Вредност немачког новца се смањила. То значи да је кугговна вредност научних производа порасла, као и све остало. Хемијски производи, апарати, књиге, све је претерано скупо. Цени се да је, у средњу руку, према предратним ценама, живот поскупео десет иди петнаест пута. То није све: захтеви особља, нарочито нижег особља, поскупљивање угља и светлости, отежавају још више те новчане тешкоће. На чему да се праве уштеде? Покушава се да се смањи особље, ма служба трпела због тога уштрба. Али највише ако се може на тај начин уштедети петина од обичног буџета. Како да се исплате трошкови који се уздижу бар на пет пута већу суму но пре рата? Отуда се и гледа да се само бар „запуше рупе". Праве се дугови. Институти су начели своје капитале. Али кроз три-четири године ће бити исцрпени и сами капитали. Већина великих научних завода срљају у банкротство. Међу университетима којима прети скорашња смрт, штампа спомиње на првом месту Институте Друштва Цар Виљем. Физички институт берлинског Университета располаже годишњим приходом од 48.000 марака. Тај приход је био довољан пре рата. Данас, његов директор Рубенс изјављује да му је немогуће одржати даље Инстнтут у животу. Наднице су се увећале за 500%, апарати од 700 до 900%; хемијски продукти се плаћају 45 пута скупље. Један грам платине, који је коштао 7 марака, вреди данас 300 марака. Немогућно је набавити нових књига. „Рћ11озорћ1са1 Ма§агт", чија је претплата стајала 40 марака, стаје данас 1000 марака. Огрев, за који се плаћало 3.000 марака, изискује данас 24.000 марака. Једино за лабораторију требао би буџет од 300.000 марака. Ни библиотеке нису боље среће. Берлинска библиотека, како се тужи њен директор фон Харнак, могла је да набави само четвртину дела публикованих за време рата. У место 2.300 часописа, колико их је примала у срећна времена свога цветања, данас их прима само 140. Недавно јој је увећана царска субвенција, али то је била само капља воде. Минхенској Пеи1сНе ВисћегеГ потребно је милион марака (у место 200.000).