Prosvetni glasnik

Један „Психолошки" Естетички Систем

395

махова, и, стога, било је очекивати да ћемо добити какву ширу и дубљу ствар из области Естетике. Као прва ствар, 1908 године, јавља се, у истој збирци, Увод у естетику садашњости ЕтШћгип§ т сЛе АезШеНк сЈег Ое^еттаг! (ШЈбзепзсћаН ипс! ВИсЈип^, 30), 1908, Уег1а§ уоп Оие11е и. Меуег], где је изложено стање естетике у Немачкој, методологија, и правци који владају. Истовремено с том књигом, изашао је и оглас да спрема свој Сисшем Есшетике. Тај је систем изашао тек 1914 године; али, и тада, не потпун. Мали оквир библиотеке Наука и Образовање није му допустио да изложи цео систем. Како у Предговору каже, извесне моменте свог Сисшема Есшешике „ускоро ће опширније изложити на другоме месту". Као психолог по струци, Ернст Мојман, и покрај једне мале ограде у Уводу, у главном припада струји тако зване „Психолошке Естетике". И ако не онако апсолутно као Липс и Фолкелт (В. Тћ. Уррз, АебЉе1Јк. Рзусћо1о§1е с!еб бсћоепеп. I—II. 1903—1906. — 1оћаппез Уо1ке1<:, ЗузЈеш с!ег АезШеИк. 1—111. Мипсћеп. 1905, 1910, 1914), и читав један низ других естетичара (О. Килпе, М. Гајгер, Е. Гајгер, К. Ланге, Витасек, и други), ипак, у основи, његова метода је чисто психолошка метода. Колико је психологија важгда за естетичка истраживања, није нам овде циљ да испитујемо. Поменућемо само да је и она потребна приликом естетичких истраживања; али да је далеко од тога да она сама, самостално, може да помогне при решавању естетичких проблема. Она је данас у пуноме јеку, као реакција на Естетику „одозго", на нормативну 4 и спекулативну Естетику; али, као ни ранија сама за се, само једном ч '*-'методом и преко и помоћу једног једностраног гледишта на естетичке појаве, —■ ни „психолошка" Естетика, из тих истих разлога, и ако ће' много помоћи расветљавању проблема и навући масу физиолошке и психолошке грађе, неће моћи решити основне естетичке проблеме. Остављајући да, другом приликом. више проговоримо о тој интересантној теми, ми ћемо се, овом приликом, задржати само на прегледу Мојманових естетичких идеја, дајући, само узгред, критику. После једнога увода, у коме се задржао на извесним стварима из методологије Естетике, Мојман, једно за другим, говори о овим проблемима: о задатку Естетике и њеном односу према уметности; о анализи уметничкога стварања; о даљим мотивима уметничкога стварања; о психолошкој анализи естетичкога допадања и естетичкога суђења; о нормативним и објективним односима естетичкога суда; и, најзад, о специфично „естетичноме". Неколико од тих глава (првих пет) додирнућемо у овом прегледу једног „психолошког" естегичког система. Оне ће бити довољне да покажу како се сада ради Естетика. По Мојману, задатак је Естетике да објасни нашем разумевању уметност, уметничко стварање и уметничко уживање. То је, како се