Prosvetni glasnik

Један „Психолошки" Естетички Систем

397

лазна тачка лежи у субјективноме „пољу" естетичкога суда или у објективноме „пољу" уметности и естетичке културе? Као нужна последица ових питања, јавља се питање методе. Која метода води циљу ? Психолошка или објективна? На тој супротности почива супротност „психолошке" и „објективне" Естетике. Психолози хоће да се испитују токови и доживљаји човека који „естетички ужива и суди" и, на тај начин, целу Естетику своде на психологију естетичкога уживања. Објективисти полазе са уметности. Они хоће да објасне „свет уметности". Њихова су питања ова: Како постају уметничка дела? Којим се узроцима могу да објасне и разумеју особине уметничких дела разних људи, времена и народа? — Као што се види, у обема методама има по нешто од истине. Али, обе су и сувише једностране да би проблеме могле да реше по центру. И једна и друга метода, по мишљењу писца ових редова, не улазе у „прве принципе" уметности и уметничкога стварања. Обе се оне, на крају, своде на обичну дескрипцију. Психолози, као Фолкелт, Липс и Витасек (51:ерћап \Ућа5ек, ОшпЉи^е (1ег а11§ететеп АебШеИк. Ее1р21§ 1904), испитују шта се исихички дешава код суојекта који естетички ужива или суди, и, на тај начин, као централна естетичка питања, постављају чисто психолошка питања. На тај начин, — који је врло једностран и узак и који може да послужи само као помоћна дисциплина приликом решавања естетичких проблема, — цела се „психолошка" Естетика своди на савесно и минуциозно испитивање онога што се дешава у једноме субјекту (В. О. Ки1ре, Оег §е§епшаегИ§е 81апс1 бег ехрептеп1е11еп Аез1ћеШс. Вепсћ! ићег с1еп 2. Коп§ге85 Шг ехрептеШеНе Рзусћо1о§Је. ће1р21§, 1907). Наравно, у свему томе има одговора на питање: Како? Али, на питања: Зашто и где?, на главна естетичка питања, ту се не даје никакав одговор. И сам Мојман налази да је „психолошка" Естегика недовољна да реши централне проблеме (страна 26 и 27); али, његове су примедбе далеко од тога да је шаљу на њено право место, и да јој дају онај мали удео који она, при решавању тих питања, заслужује. — „Објективна" Естетика, да пређемо и на други табор, сасвим се одриче психологије. Она се обраћа само уметничкоме делу и, на тај начин, она постаје наука о уметности. Да је и то једнострано, није нарочито потребно доказивати. Финланђанин Ирје Хирн ({Јг5ргип§ (1ег Кипзћ Лејрг^, 1904; превод на немачки), чија је књига врло, врло интересантна и паметна, Ернст Гросе (01е Ап!аеп§е бег Кипбћ ЕгеЉиг§ 1. В. 1894), у чијој књизи има сјајнога материјала, као и Жил Комбарие (ЕШбез с1е рћПо1о§1е тизЈсаЈе. 1, 1897; II, 1898; III, 1909. Рапб), чије су три књиге пуне материјала етнолошке природе за есгетику музике и, најзад, Шарл Лало (^ез зепШпеШб езШеИдиеб (В1ћИоШЦие с1е рћПоборШе соШетрогаше). Рап5, 1910), чија се књига, с мером и памећу, враћа и'на социолошку методу при решавању естетичких проблема, — сви ти јасно доказују и једностраност својих метода.