Prosvetni glasnik

Један „Психолошки" Естетички Систем

407

пресији, и ми смо то већ нагласили. Из његове теорије, остаје још да нагласимо идентитет лингвистике у ширем смислу са Естетиком, и онда је цела теорија изведена. По Кроћеу, наука о уметности и наука о језику нису две одвојене науке; напротив, то је једна наука. „Филозофија језика и филозофија уметности једно су и исто"'. Из тих разлога, Естетикајенаукао експресији и општа лингвистика. (ВепесЈећо Сгосе, Аез±е!јк, а1з \У155епбсћа!'1: (Зеб АибсЈгискб ипс! а11§етеше ип§иЈ51:1к. ОђегзеШ уоп Каг1 РесЈегп. Се1рг!§. 1905. 5. 12. 16. 20, 77, 90, 133 1 135). — Као што се види из овога излагања, Мојман је и сувише упростио импресионистичко-експресионистичку теорију, и свео је на једну формулу која, збиља, много не значи. Како је он изложио, и она би, као и његова, била чиста дескрипција, била би разговор поводом и око проблема. Међутим, она, као што се види, додирује проблем суштине уметности, и даје једно провизорно решење. Јер, она одговара на питање шша је, остављајући питање зашто другим естетичарима. Дакле, у тој теорији има нешто од истине, ма да је и њено шша само један део одговора на само питање. Тај део одговора ми налазимо у додатку формуле „уметничко је дело експресија једне импресије", у додатку који говори о стапању импресија у једну органску целину, који експресију сматра за синтезу разноврснога у једну целину; и нарочито, ми тај део одговора налазимо у додатку, који говори о експресији „која је испала за руком", која је успела. Остаје нам, после тога, да проговоримо и о Мојмановом двојењу целога проблема на мотив израза и мотив форме. До те двојбе дошао је Мојман својим и сувише анализаторским даром. Јер тај проблем, који је поставила стара Естетика, у ствари не постоји. Тосу, може се рећи, две стране једне ствари. Препирка је врло стара, и сводила се на питање форме и садржаја. Мојман је своди на мотив израза и форме. Како Мојман под изразом разуме експресију, ми не знамо, онда, откуда је дошао тај мотив форме. Јер, у „првим принципима" својим, шта је форма друго ако не експресија? Ако бисмо имали да одговоримо на старо питање о форми и садржају, али како га ми данас постављамо, на питање о експресији и импресији, одговорили бисмо да су: форма и садржај, експресија и импресија, једно и исто, и недељиво. Стари Гете, на један други начин, у својим Паралииоменама за Фаусша, каже врло лепо: „Свака садржина вуче за собом и форму". Те су ствари органске целине. Дакле, тако би смо одговорили. Али, на питање двојења на мотив израза и мотив форме, не можемо другачије одговорити него да му нема места; и да му још више нема места него староме двојењу на форму и садржај 1 Јер, док ту имамо недељиву целину подељену, код Мојмана имамо подвојен један део те целине: подељена је форма на два дела (мотив израза, мотив форме); експресија је дакле, подељена. Кад би се тако и даље аналисало, могло би се ићи и даље и, пошто