Prosvetni glasnik

188

Просветни Гласник

да штампам ово арнвремено издање мота земљописа за III раз. Тога ради и ред излагања »ојединих земаља, ни распоред — —— — нису дефинитивни -1 ; ја нећу моћи замерити онда, зашто на прво место долазе Скандинавија, а не Маџарска, Аустрија и т. д. — суседне земље око наше државе. Тако исто би се могло рећи да је недостатак овој књизи и тај, што нема потребнпх слика и скица, но то је сасвим нојмљиво у данапгњем скупом времену. Како сам писад моли своје другове — у предговору — „да му се ова књига сматра само као рукопис", то ова замерка јесте само жеља за II издање. У осталом не би било правично не напоменути да је наставна лнтература Т. Радивојевића, пре овога рата, у скицама, сликама, Фотограмјама, проФилима била једна од најбољих и најозбиљнијих до сада. Сем извесних ситнијих и мањих замерака у циорама и називима — као употребљено ново име за Бискајски Залив — Гаскоњски јер ученик на карти неће наћи, па је поред тога требало ставити и стари назив. За Турску изгледа великп број за њену површину. Затим можда би било добро поменути у Француској басене када се о рекама говори. Затим место Черна употребљено је Црна, Русе место познатијег Рушчук и т. д. Према овоме г. Радивојевић са својом Европом као и са осталим уџбеницима је изнад досадањих писаца географских уџбеника. Лакоћа стила још више потенцира горње мишљење и јаче препоручује овај уџбеник пажњи. РеФерат г. Љуб. Јовановића, проФесора, гласи : Актом Главног ГГросветног Савета СБр. 148 од 11-111-1921 год. упућена ми је на преглед п оцену књига: „Ваневропски Контпненти", за четврти разред средњих школа од Т. Радивојевића, проФесора. Издавачка књижара Геце Кона — Кнез Михаилова ул. бр. 1 •— 8°/ 0 . .Та сам књигу прегледао и частмије поднети Савету следећи извештај: Име г. Т. Радивојевића, као писца геограФСких уџбеника за средњз школе у нашој краљевини није непознато. Има већ две деценије, како се г. Радпвојевић овим послом бави, па ипак ово је први пут да нам напише уџбеник за четврти разред средњих школа. Можда баш с тога, што је то први покушај ове врсте а можда п с тога, што су политичке прилике времена у коме је ова књига писана биле још несређене, у књизи: „Ваневропски Континенти" запазио сам неке случајне омашке на које ћу бити слободап обратити пажњу. 1. Име — назнв — књнге. — Назив књиге : „Ваневропски Континенти", по моме мишљењу. није добар. Континент је геограФски појам у односу на целу земљину површину, а пикако у односу на ноједине делове њене, те према томе не могу се континенти звати ни „Ваневропски", а следствено ни „Ваназијски" „Ванафрички" и т. д. Ово није требало учинити тим пре, што у самом изразу „Ваневропски Континенти" подразумева се одмах као да има и Европски, — што није случај — јер и сама Европа нема на себи одлике праве деФиниције географског појма континенат, — а она — за сад бар није познато не служи као полазни геоографски објект, од кога се и према коме се имају остале географске целине именовати. Можда је израз „Ваневропске државе" или „Ваневропске Земље" — према немачком ,Аиз8егеигоре1сће Г|апс1ег" — и употребљив, али израз: „Ваневропски Континенти" није. Мени се чинп, да би тај назив могао битп замењен са називом: „Континенти без Европе", као што је г. Т. Радивојевпћ, сасвим умесно, ставио на уџбенику за трећи разред: „Европа без Балканског Полуострва". 2. Програм и расаоред насшавног граднва. Књига: „Ваневропски Континенти" за четврти разред средњих школа, сампм називом показује, да је написана за школски уџбеник. — Школски уџбеници морају у себи садржавати опо градиво и оним редом изложено; како се то програмом за средње школе тражп. То међутим није случај са овим уџбенпком. Истина је, да овај уџбеник садржи наставно градиво, које се садањим програмом за средње школе тражи, али се распоред тога градива апсолутно не «лаже са програмом. Тако на пример: програмски је ред излагања: „Америка", па „Азија", па „Африка", Аустралија, Америка и Стожерне области. Ово је с погледом на јединство у иастави врло незгодно. Сваки наставник може појмити, да је за наставу најбоље да књига одговара програму потпуно, како по садржају, тако и по распореду градива. — А да ли је основаност програмског распореда оправдана, то је друго иитање? Исто тако ни у посебном делу појединих континената писац се не придржава програмског распореда, већ поједине државе излаже по реду произвољном, по своме нахођењу — без методског распореда, што неби требало да буде. Ово увиђа и сам писац и стога нам у предговору обећава „У новоме издању биће друкчије распоред грађе". 3. Количпна унешог насшавног градива. Ако се узме у обзир број педагошких јединица — часова — одређених наставним планом за Земљопис у четвртом разреду средњих школа — 70—75 годишње — (Земљопис се у четвртом разреду предаје са два часа недељно), одмах се може увидети, да је количина