Prosvetni glasnik

644

Просветни Гласник

ском, с обзиром на ствар. А ја га схватам једино с обзиром на лице, на онога ко га усваја, не бојећи се ни мало даће ми ко због тога моћи с правом приговорити да сам субјективан. Кад кажем опште образован човек, ја не мислим на човека који је стекао образовање о свему и свачему, већ на човека који је образован као човек, да се изразим с Паулзеном, 1 ) „који у себи представља тип или биће човека у пуном и чистом развитку". И то и такво оашшз човечанско образовање сматрам ја, попут Песталоција, 2 ) основом за свако сшручно образовање без разлике. И као такво, може то образовање бити само једно и за све једнако, једнако за све људе као и за сва занимања. И нека се мучимо и одвајамо по свему другом, по њему се не можемо и не смемо разликовати као људи, јер као њуди имамо сви без разлике неке урођене сиособносши једнаке. А баш развитак тих општих човечанских урођених способности и чини опште образовање. Друкче бисмо могли, као Капћерев, 3 ) разликовати и три степена опште образованости, па и више, већ према различитој мери у којој је човек стекао оно енциклопедијско образовање у ширини, у дубини и у дужини. Ако је ђак у нижој средњој школи потпуно стекао право опште образовање, онда о даљем општем образовању у вишим разредима средње школе не може више бити ни говора. Ту семоже говорити једино о стручном образовању, или, још боље, о приправи (пропедевтици) за стручно образовање. А такву приправу за стручно умно образовање има управо да. даде виша средња школа. И то приправу, како видесмо, различиту, као што су различита и занимања за која та приправа има да послужи. Какву приправу ће, н. пр., моћи та школа дати за изучавање права? Одличну, само ако се прође досадашњега уображења да'уз њу даје и толике друге приправе које су за правника посве сувишне, а вреде можда за будућег богослова, лечника или наставника. Да претресемо најпре ствари из данашњега наставнога плана за више разреде средње школе које су за будућега правника непотребне, а затим оне које су му потребне, запитаћемо: је ли потребно да будући правник поново изучава јестаственицу, н. пр. геологију? — Мислим да нема ниједнога правога правника који ће рећи да је то изучавање за њ било од потребе и да се не каје што се тиме бавио у V и VI разреду. Ако се нађе који правник који би устврдио противно од тога, то значи, или да је у њега специалан дар за изучавање геологијске науке,

1) Исп. ВШ ијцг у Епсук1орасИ$сћез НапМисћ Аег РМа^о^Ис уоп Кеш, I св., 1895, стр. 417. 2 ) В1е Адеп&зћтс/еп етез Етшс11ег&. 3 ) Нова руска аедагогија, главне идеје, дјела и писци, прев. Д-р Т. Алауповић (Школскп Вјесннк, год. 1900, стр. 1043.)