Prosvetni glasnik

Херман Лиц

681

по шпартански. На дужности се разболео од тровања крви, и та болест, после годину и по дана анемије и патње, однела га је прерано. Оставио .е за собом многобројне публикације, анале о својим школама, пројекте о реформи јавних школа, дидактичке трактате, збирке мисли религиозних генија човечанства, итд.; најзад, четири* школе: Изенбург, Хаубинда, Биберштајн и сиротиште Фекенштет, на северу од Харца, које је основао пред рат и којим управља Тео Цолман, један од његових некадањих „начелника". Као што смо рекли, једна „задужбина", под државном контролом, управља овим школама и продужује њихову активност, сходно детаљним инструкцијама њиховога оснивача. Садањи директор, Андреезен, човек је високе вредности, у исти мах природњак, песник и филозоф. Може се веровати да ће Лицова „Васпитна огњишта на селу" и даље спремати омладину прекаљену, просту, јаку, праву, али прожету оним духом можда и сувише збијеним и иепопустљивим, можда недовољно суптилним да се допадне модерним духовима, и сувише удаљеним од уметности да би се допао естетичарима, који им је улио њихов творац. После Лица, извесни подражаваоци могли су учинити више и боље но он. Али ипак зато остаје да је он дао, у својој земљи, ванредан полет реформном покрету, који, заустављен ратом и периодом затегнутости која му је претходила, изгледа да избија данас с новом снагом. Херман Лиц, и ако лично националист и пангерманист, посејао је ; у ствари, семе из кога ће изнићи, на њивама његове нације, омладина здрава физички и морално, омладина која ће бити заточник у борби противу околнога апсолутизма, милитаризма и иморализма. Опорављење Немачке и светски мир поставиће се на сигуран темељ тек онога дана кад омладина ове земље буде умела да постане савезник Савезника у њиховој борби за идеал права и правде. У пркос себи, у пркос историјским случајностима, Лиц ће бити тако ■— ми смо у то убеђени — један од твораца тог права и те правде у свету. А. ФЕРИЕР (Превод с француског)

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ Латинска Грамашика за Гимназије. Наука о облицима. Сава Максић, професор гимназије. Издање Рајковића и Ћуковића, 8°, стр. 82 8те 1га е{ з(исНо. Пишем ову оцену $1пе 1га е! б!ис1ш. А требало би да је пишем сит јга е{ з1исИо. Јер кад се један уџбеник намењен школи и деци напише с тако мало пажње, с тако мало тачности, критичар има несумњиво право, ја бих рекао чак и дужност, да писца нешгедимице осуди. Као што је