Prosvetni glasnik

702

Просветнн Гласник

Министар Јавне Наставе за Конфедерацију објавио је, пре неколико месеци, законски пројекат предвиђен чланом 146., параграф 2. „Тај пројекат је противан Уставу", пише у „Франкфуртским Новинама" Сајферт, министар Јавне Наставе у Саксонској. Доиста, у место да сматра лаичку школу као правило и вероисповедну школу као изузетак, законски пројекат изгледа да предвиђа противно. Ако десет од сто од старешина породице то-затраже, морају се створити школе с вероисповедним или филозофским смером о трошку општине. У истом месту, моћи ће дакле бити јавних католичких, лутеранских, лаичких, монистичких, социалистичких, комунистичкнх, и т. д., школа. Да би се олакшао успех приврженицима вероисповедне школе, пројекат допушта старешинама породица да пренесу своје право гласа у тој ствари на професоре или директоре школских завода. У осталом, није потребно бити једне вере да би се гласало у корист школе те вере. Једна општина у којој би било само 5 од 100 католика и 5 од 100 протестаната, могла би бити приморана да оснује једну католичку и једну протестанску школу, кад би се старетине породица обе вероисповести удружиле да то затра>»е. На свом последњем. конгресу у Штутгарту, немачки учитељи су живо протестовали противу тога законског пројекта који је у јасној контрадикцији са народном вољом. Познати немачки педагог Тевс узео је први реч: „Ми смо, рекао је он, у једном критичном тренутку у историји немачке школе. Она је тежила да постане све више државна установа; али данас хоће да је предаду другим политичким силама. Ето какав је смисао ^ога законског пројекта у нашим очима. Он се представља као да је остварење члана 146., параграф 2., али заборавља све остало из члана 146. А међутим, тај члан је садржавао изјаве какве никад нису биле учињене поводом немачке школе. „О томе више није реч у законском пројекту. Требало би, међутим, посматрати.Устав у његовој целини, а не само један једити параграф једног члана. Тај параграф био је унет у Устав тек с великом муком, да умири бојажљиве. Али никад они који су га изгласали нису мислили да ће се једнога дана моћи њиме послужити да се немачка школа разбије у комаде и подели у вероисповедну и невероисповедну школу. Ми споримо да је пројекат остварење саобразно духу Устава, јер уништава јединство школске организације које овај прокламује. „Школе које би се родиле из тог пројекта биле би зависности, својине цркава и филозофских или социалних секта; и сва настава која би се давала у њима имала би обележје тих нарочитих схватања. У осталом, подели школа по вероисповестима одговарала би у стварности социална подела ученика. Врло опасна ситуација која би се на тај начин створила не би имала никакве везе са режимом лаичке школе који смо ми били смислили. „Ми треба све да чинимо,, рекао је на завршетку Тевс, да тај пројект не добије законску снагу." Представници учитеља пруских и саксонских говорили су у истом смислу. „Тај пројекат био би победа политике партија, рекао је први. Ми хоћемо најзад да сјединимо немачку омладину изнад свих катехизиса, да бисмо створили једну „душу немачког народа". Религије и фило-