Prosvetni glasnik

730

Просветни Гласник

шави водопад и усамљени кланац — све сматраху они као боравиште или прибежиште тих невидљивих бића." 1 ) Сви природни догађаји, целокупни заједнички живот, па чак и сопствено ја стоје под владом и управом таквих бића. Она живе, раде и мисле као човек, само с огромном моћи чије учешће може да прекине каузални ток у природи и да поквари ред у свету; али та бића нису ништа друго до сопствено и проширено биће, које се уноси у ствари или замишља као нека друга самостална снага у себи самом, и које човек, немајући свести о оном преношењу, мисли да наново и непосредно преживљује и ставља у однос према сопственом ја. Ова карактеристика душевног живота пресреће нас у истом облику код свих народа на земљи и објашњава нам постанак миша (туЉоз) као и митолошко посматрање стварности у опште. Сваки херој, демон, полубог или бог, који се појављује као носилац неког догађаја у природа или историји, постаје нам разумљив с тог гледишта. Главна обележја првог ступња у развитку истакнути чулни рад и схватање појединих предмета као независних међу собом, неправилност и претварање — показују се, према основној особини душевног живота, и на овом ступњу, задржавајући свој утицај. Већина божанстава узимају, као што је већ поменуто, облик животиња, али и биљака и мртвих ствари. Па ипак се учињени напредак у развитку изражава у томе што човек обраћа пажњу на процесе које признаје за непосредну стварност онако како их у свести преживи 2 ), што, дакле, поставља извесну везу, али једнострано, не познајући своје сопствено биће које у предметима налази, и сматрајући га за неко више биће. Као највећа светиња обожавани црни камен Мухамеданаца у Меки, који је због грехова људских претпоставио своју црну боју првобитној светлости 3 ); свети врхови (Олимп) и брегови (Синај) или, европском разумевању ближе, обожавање немих илн шумних дрвета, лугова и шума, слабост Мојсијева, који у опасном часу допушта бакарну змију, а други пут лупа златно теле; у Јужној Европи и Оријенту често обожавани свети извори и реке, који имају тобож велику лековиту моћ; кажњавање морскога бога од стране великог краља персијског на тај начин што је наредио да се Хелеспонт ишиба штаповима све нам то доказује не само утицај ранијег ступња при напредовању у развитку, него указује још и на то како више религијско схватање произлази из нижих облика, с којима је често помешано. Обожавање сунца, месеца и звезда било је најподесније за овај прелаз. Није случајност што су небеска тела предмет највећег броја мита (Хипокрит и Федра), што Јупитер и Зевс скоро дословце одговарају појму Бјаоб-рИа, т. ј.

Ј) Види ВазНап, н. н. м„ стр. 43. *) Види О. Р. Уррз, Рзусћорћумк, стр. 30 и даље. 3 ) Види Резсће!, н. н. м., стр. 260, 265 и даље.