Prosvetni glasnik

748 Просветни Гласник

Ради вредно али Два пут тол'ко штеди, Дођу л' тешки дани, Имаћеш у беди. (Стр. 34.) Ови рђави стихови су му се толико допали да их понавља и на стр. 99, прва два мало измењена, последња два потпуно једнака с оним на стр. 34. „Друге моме гле како се гиздају: Скупо рухо и сваки дан носе, На којешта своје новце издају, И гле јадне многе после просе". (Стр. 34.) Пос'о вредно тече И бабу у вече Чека с посла спремна кућа И вечера врућа. (Стр. 38.) Ко је прав и добар Свугде мирно ступа, А ко што год скриви, Томе срце лупа. (Стр. 40.) Сад заједно занат ће да науче Ко не учи, ти се после намуче. (Стр. 74) Веће зврју решето, Плод се тамо мето, Сја и месец бледи, Још увек се реди. (Стр. 110.) Мислим да је довољно примера. Требало би забранити овако мрцварење стихова, или бар спречити да се не увуку у школске књиге. Деци морате дати праву поезију, али бирати из ње оно што ће бити разумљиво и што неће бити неморално. Али не треба тражити нарочито од стихова да уче децу да не дирају птичја гнезда, да не говоре рђаве речи; да штеде новце, да дарују просјаке, да помажу мајци у кухињи, ит.д. Да се и за децу може певати сјајно и уметнички, најбоље показују дечје Змајеве песме. Али ни ту Г. Лотић није био добре среће. Место једне од најбољих, најнежнијих дечјих песама, најпогоднијих за сеоску децу, „Ја сам јоште врло мали", која на јединствено леп, прост и психолошки истинит начин слика идеал сеоског детета, Г. Лотић је узео једну од најгорих, „Мали трговци". Приређивачи дечјих књига често пролазе покрај најбољих песама или затворених очију или с неопростивим немаром, и пружају деци стихове у којима нема ни једног грама праве поезије... Г. Лотић је покушао да унесе и 2—3 преправљене народне песме. Таква је она на стр. 23, али први њен стих: „девојка се богу је молила", није добро подешен према народним стиховима. Лепа народна песма „Коњ јунака оставио" има последњи стих који рђаво стоји према