Prosvetni glasnik

Наполеон и Карађорђе

73

и војски који је, пре више од једног века, поставио Европом и светом темеље новог друштва основаног на начелима Француске Револуције, и скромног безименог јунака који је своју крв пролио за коначни, надајмо се, триумф тих истих начела правде, слободе и једнакости. Јер Наполеон је, не заборавимо, био војник Револуције, организатор новог света произишлог из оног великог друшгвеног поремећаја. Његове сјајне победе занеле су машту народну. Кад се изговори његово име, као да се изазива слика самога Бога Рата, и човек га види како се зале^е на мост д'Аркол који бране кајзерови Хрвати, међу којима је можда био Кара-Ђорђе. Његов пр< фил се оцртава крај сенке сфинкса у битци код Пирамида. Ево га у сунцу Аустерлица на своме белцу на коме је ујахао у Берлин, после Јене. И сами његови порази епски су. Цела једна варош има да гори како би осветлило повлачење из Русије, и чудесно јунаштво војника на Ватерло-у чини да је ово тужно име славно као победа. Ви знате у вашој историји за сличне аномалије, и Косово, ако је било дан жалости, ипак је остало као симбол храбрости, и према томе наде. Наполеон је дакле био велики вођ, ратник по превасходству, то је неоспорно; и најгори његови непријатељи нису му спорили тај назив. Али то није довољно за његову славу, и према томе ни за нашу. Слаба страна војне славе је то што је често краткотрајна. Победе су као вино опојно и, следствено, опасно. Наполеон га је пио из пуних пехара, и то је био узрок његове несреће. Занесен успехом, он је прешао преко граница разумнога. То је опасност којој су изложени победиоци, и која их наводи, ако јој се не знају одупрети, на погрешке тим теже што су они јачи. Јунак кога данас славимо није се знао одупрети заносу. Он је премашио своју улогу. Ми, његови обожаваоци, први ћемо то признати, и зато, ако извесни непријатељи хоће, изговарајући се на прославу ове стогодишњице, Француску да оптуже за империализам. ми им можемо одвратити: у Наполеоновој успомени ми не прослављамо освајача који све даље помера границе свога царства, против пристанка присаједињених народа; не прослављамо човека који је тежио хегемонији; такве тежње увек су биле нездраве и оне су мање но икад дозвољене. Оно што се темељи само на материалној сили, осуђено је на пропаст, јер сила која се има на послетку ослаби једног дана, и вама насупрот други неко ојача. Ви сте га могли за тренут стегнути у јарам, али ако сте, чинећи то, повредили његова природна права, неумитна правда о којој је недавно говорио Гамбета, осветиће се. Мир може да опстоји само ако се поштују права свакога, само у слободи, како је то дефинисала изјава човекових права прецизним изразима, и много пре прокламовања других начела с оне стране Океана. Велико дело Наполеоново састоји се у организацији коју је он знао дати Француској сутрадан по Револуцији. Стари режим био је ишчезао