Prosvetni glasnik

Наполеон и Карађорђе

79

Било је то у најтежим данима рата. Српска војска држала је још само мајушни део Краљевине, а вести које је посланик француски доносио Њ. С. Принцу Регенту биле су рђаве. Насртај Немаца на Верден био је страховит. „Хоћете ли да српску војску укрцамо за Француску, рече просто принц Александар, јер Србија ће победити са Француском или умрети са њом —Та жртва није била примљена, и удружена два народа победила су. (Свршиће се) ГРАФ БЕГУЕН (С француског рукописа превела ј. С.-Ћ.

ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ И ЊИХОВА ДЕЛАТНОСТ (Крај). За историјску чињеницу да је Константин средио словенску азбуку и превео Јеванђеље на словенски језик везана су два питања: 1. Коју је он азбуку дао Словенима, јер видимо код Словена две азбуке, — такозвану ћирилицу и такозвану глаголицу; и 2. На који је од живих словенских језика превео Јеванђеље, ■јер у половини IX века били су већ постојали засебни словенски језици: чехоморавски, словеначки, руски, српски и т. д. Обадва питања имају своју дугачку и компликовану историју у нашој науци, па и своју опширну научну литературу. Знатна већина научника мисли сада да је Константин дао Словенима баш глаголицу, а да је тако звана ћирилица ушла у употребу јужнословенске књижевности тек нешто доцније. Ко је средио ћирилицу, тачно не знамо, и ако се мислило понекад на једног од ученика Солунске Браће, Климента. Тешко би било наводити целу аргументацију у корист тезе да је Константин употребио за свој превод глаголицу, али доста је скренути пажњу на најглавније. 1. Споменици црквенословенског језика који су писани на месту просветног рада Ћирила и Методија, — на чешкоморавском терену, односно близу овог терена, — писани су глаголицом. То су тако звани кијевски Мисал и тако звани Прашки одломци, са неким цртама чехоморавским у језику, које је унео последњи писар. 2. Општа слика јужнооловенске књижевности показује нам како глаголица превлађује у црквеној употреби у Маћедонији и у Бугарској током целог XI века и како се постепено заборавља током ХИ-ХШ века. 3. Ћирилица представља известан напредак, поређена са глаголицом, у смислу бележења гласовних разлика, а оно што је савршеније у овом погледу, то је млађе. Јер тачно је приметио још у X веку калуђер Храбр: оТј-док-ки со истк пос/Љкд« ткорити нежми пркк г 1ш гкткорити (лакше је доцније нешто створити него ли нешто покренути).