Prosvetni glasnik

204

Просветни Гласник

трци за спољним добрима, влашћу и угодним животом, наша данашња генерација је потпуно изгубила из вида идеалне циљеве живота. У овом тренутку, када прослављамо и величамо врлину која је тако ретка међу људима данашњег времена, и са овога места, не може се ништа боље пожелети до да наше друштво, нарочито наша омладина, коју рђави примери свакидашњег живота још нису затровали, пође путем несебичног часног рада, који би наш народ што брже довео до потпуно културног и духовног преображаја. Историја развитка оних народа који се данас сматрају за вође цивилизације у свету, пружа нам неизбројне доказе о томе да је само слободан, истрајан индивидуални рад многих појединаца по свима радним и привредним гранама живота фактор од кога понајвише зависи културни напредак једног народа. Поједини велики људи, обдарени величином духа и чврстином карактера, као што је био и наш први просветитељ Св. Сава, када у вршењу своје историјске мисије успу да задобију утицај и владавину над народом, у стању су да дужем или краћем периоду времена у животу тога народа даду правац и обележје свога духа и карактера, да његов културни развитак крену и знатно убрзају. Али ни они нису у стању да учине оно што је у стању да учини велики број појединаца, обичног ума и способности, својим истрајним часним радом, јер то стоји изван домашаја њихове снаге. Историја има обичај да заслуге за велике, судбоносне војничке победе приписује владаоцима или војсковођама, али нам стварност говори да.се оне у првом реду имају да припишу храбрости и пожртвовању простих војника. И као год што се за успех и победу у суровој борби оружјем тражи јунаштво и пожртвовање многобројних простих војника, такЈ се и у лојалној животној борби за културни напредак једног народа тражи напоран рад великог броја нас обичних смртних људи, чија ће имена, као оно имена незнаних палих јунака, заједно са нама ишчезнути у вечној тами заборава. На јунаштву и пожртвовању простих војника народи заснивају своју слободу, славу и величину; на напорном и истрајном раду многобројних вредних синова, своју културу и напредак, а са тим и свој углед у свету. Храброг ратника и вредног раденика, ма на коме пољу људске делатности, преживљују њихова дела, која ће доцнијим генерацијама бити од користи, и то за њих треба да је најлепша утеха кад са овог света одлазе. Ја не могу да пропустим ову свечану прилику, а да нарочито не подсетим нашу целокупну омладину на њене дужности према своме народу и својој отаџбини. Будући на прагу живота, њој тек предстоје многа и велика искушења, која нарочито слабије појединце могу завести и окренути са правилног пута врлине и рада. Наше данашње друштво, после свих патња и недаћа које је без јачег учешћа омладине у њима поднело, с правом тражи и очекује да омладина у животу буде на ви-