Prosvetni glasnik

Из школске хигиене

471

•„Бшго би непопуларно затворити школу у Глисници, али треба само један, ма и летимичан поглед бацити на таблицу, и видети однос капацитета учионице према броју ђака, па се у чуду питати: како да једна школа може постојати у средини једног гробља, више налик на кућицу гробарску, или сеоског пољакЗ, са хигиенским односима који поражавају. Жалим што немам фотографски апарат, те да приложим слику ове школе. „Мора се са жаљењем нагласити да се у погледу намештаја у учионицама стоји још горе. Невероватна несолидност, несразмерност, грубођа израде, показује се у сваком погледу. На пример: клупе су тако несрећних димензија и рђаво прилагођене за стас и узраст дечји, да би боље било да их у опште и нема. Тесноћа, расклиматаност, недостатак наслона, неподесност за чишћење и прање, одлике су њихове. 0 каквој инсталацији за в^нтилацију ни помена, осим ако то не би биле рупе и пукотине на подовима, вратима и прозорима. Отварање прозора за време лепог времена једини је начин проветравања. „Природна светлост учионица у већини случајева је недовољна; оне су већином слабо изложене сунцу, са малим прозорима, тако да већина деце ради у сенци. Ја верујем да ни једна трећина ђака, седећи на своме месту, не може видети како треба ни једно парче неба. Вештачка светлост у школама не постоји. Грејање се врши према срећи и приликама — увек сагоревањем дрвета. У свима учионицама постоје обичне плехане пећи са свом њиховом шкодљивошћу и недостацима. — Нужника управо и нема, осим ако то нису, гдегде, обични импровизовани заклони, склепани од обичних дасака, подигнути на нешто зачепрканог земљишта. „И поред свега напред изложеног, може се рећи да је здравље код ученика повољно. Но зато се има више захвалити овоме сјајном климату, чистом планинском ваздуху, и овој јакој, здравој горштачкој раси. Неколико случајева повећаних жлезда и неактивне плућне туберкулозе могу приписати породичној етнологији. Услед недостатка савршенијих средстава за експлорацију, прегледи су вршени клинички; ово нарочито важи за чулне органе. Једном лекару који ради под оваким околностима, тешко је дати исправан и правилан суд о виду и слуху. Постоји неколико случајева лаке сколиотичне девиације кичменог стуба. Потребно је нагласити да је, у наточ свему томе, развијање и напредовање деце правилно. „Све школе у срезу и одвећ су новог датума, а деца већином у почетним разредима, да би се последице овакве поражавајуће хигиене на њима могле применити. Вредно ће бити сваке године упоређивати резултате прегледа, те ће се тако видети куда све ово води. Неопходно је нагласити да би морбидитет и моралитет деце био већи да није било расп\штања деце, у случајевима опасности од епидемије. Једино на овај