Prosvetni glasnik

Оцене и Прикази

507

професора и учитеља. и то методама у којима је граматика била главна подлога, кад су се предлози метали у стихове, да би се лакше запамтили. Сад су прилике друкчије. Многи људи морају да уче језике без учитеља, сами. Осим тога, методи су измењани. Метод асимилације, директни метод, држи граматику у позадини, и многи ђак говори коректно реченице по граматичким правилима, којих није увек свестан. Према томе се и развијала модерна лексикографија и потиснула сасвим старинске речнике. Модеран речник тежи за тим да уклони или бар олакша све тешкоће које се јављају при учењу страних језика. Особито се пази на то да сва одступања од правила буду што јаче истакнута. У мањим речницима иде се за тим да се у њих унесу само оне речи које се врло често јављају било у живом говору било у литератури. Речи које се ређе јављају и необичнија и ређа значења речи изостављају се сасвим, ма да је границу између честе и ретке употребе доста тешко одредити. Осим тога, излишно је и напомињати да основна особина једног речника, као и сваког другог уџбеника, мора бити да буде јасан и разумљив што већем броју читалаца, да се у њему при превођењу страних речи не сме служити нашим речима које су провинциалне, произвољне кованице, архаизми и у опште речи ван широке употребе. Можда изгледа чудно помињати ове принципе, који су данас толико природни н толико познати сваком који се бави изучавањем и предавањем језика, али није излишно истаћи их одмах на почетку кад човек има пред собом речник Г. Шерцера, који је израђан по сасвим застарелим и одбаченим принципима. Речник Г. Шерцера је мали ручни речник са 616 страна малог формата. Има два дела: хрватско-немачки и немачко-хрватски. И ако је то мали речник, његова величина никако не правда његове многе недостатке и грешке. Те грешке и недостаци су разноврсни. Г. Шерцер на првом месту не показује довољно ниансирано разумевање немачких речи. Бар не упућује ученика на такво разумевање. Познато је да у немачком језику, као и у другим језицима, има речи које имају: а) два рода и за сваки род посебно значење, као нпр. бег Виске1 — сПе Виске!, бег Випс! — с!аз Випс1, с1ег Мап§е1 — с11е Мап§е1, бег Маб1 — сЛе Ма$1, бег 5сћ\\ 7 и1з1 — с51е бсћишШ, сНе 81:еиег — баз б!еиег,. итд.; б) два облика за множину, и сваки облик има посебно значење: с1ег Рас1еп, с1ег Ризз, баз ОезЈсћ!, с1аз Ногп, <3ег ћас1еп итд. За све ове речи Г. Шерцер даје само по једно значење и по један облик. Глаголи сложени са раздвојеним и нераздвојеним предлозима мењају своје значење према том да ли је тај предлог наглашен или не. Г. Шерцер није акцентовао такве речи, него је ићег$е!геп и ићег$е *2еп, с!игсћс1пп§еп и бигсћбпп§еп, ип1егћа11 :еп и игћегћаћеп, итд., једна иста реч само са два значења.