Prosvetni glasnik

Циљ предавања биолошких наука у средњој школн

721

своје методе. Сетимо се само чиме се занео Д-р Јунге и његов ортодоксни наследник и заступник његове методе изучавања природе по заједници живота, истицањем идеје јединства живота у природи — сетимо се Д-р Шмајла који је сву своју методу предавања поставио на идеју прилагођивања организама према околини. Мени се често пута чинило да би се учење ових методичара могло сравнити са посматрањем природе кроз микроскоп. Они сву своју пажњу концентришу микроскопом на једну тачку, на једну страну питања, и указују тачно на оно што се тамо под микроскопом налази. Разуме се, веома је интересантно упознати се са свим тим, али зато не треба мислити да је то главно питање, да је управо то што нам тај методичар 5'казује главни принцип, главни елеменат предавања биологије. Ја нећу рећи да свака биолошка идеја коју нам истичу и препоручују није сама по себи плодотворна и да не заслужују пуну пажњу; али примењена доста ригорозно и у неколико увеличана при том, она може постати извор за чрггав низ разних погрешака и заблуда. Не улазећи у критичку анализу метода предавања, примера ради нагласићу чему води око сувишно паштење 0. Шмајла да у свима случајевима јасно и просто покаже детету да свака животиња и свака биљка живи и развија се према условима своје средине и живота. А да се потпуно проникне у биолошки смисао организације тела и све одлике и својства организма, није баш тако проста ствар. Ради тога потребно је проникнути у развиће дане форме или јединке, и треба објаснити да ли се иста јединка (биљка или животиња) не развија под новим условима. У објашњењима 0. Шмајла све су околности и услови необично прости и јасни, — али на жалост нису тачни, нису истинити. Узмимо за пример његов опис слона, који је врло карактеристичан. По тврђењу Шмајловом, склопом свога тела идеално је прилагођен за живот у непроходним прашумама, а томе одговара његова величина тела, сам организам и све остало. Но биолошки то није тачно. Слонови се не појављују као производ шумскога живота, и тело њихово није нрилагођено нарочито за живот у шуми. На против, слонови, који имају сурлу, животиње су отворених места, пространог простора; животиње које, силом гоњене од човека, траже заклона у шуми; и слон је животиња готово истребљена, и још се само сачувала у шумама које човеку нису приступачне. У минула времена слонови и њихови сродници мамути и мастодонти лутали су свуда по степама и шумама, а ни њихово тело, ни остале телесне и психичке одлике, нису удешене специално за живот у шуми, како је то Шмајл рад да прикаже ради упрошћења своје методе и њеног једностраног приказивања. А оваких примера има доста. Исто је тако и са применом идеје о целисходности или складности. " Сама по себи, та је идеја добра и плодотворна. У много случајева врло је корисно и потребно ради јасности указати дечку да схвати, да упозна просветпи глдснпк, и ењ ., 11 и 12 св., 1922. 46