Prosvetni glasnik

726

Просветни Гласник

Угледно предавање постепено се почело стварно усавршавати и технички се поправљати, и значај тога је неоспоран. Али је методика још даље отишла. Данас једно угледно предавање само по себи не задовољава у потпуности све потребе и захтеве савремене методике за правилно предавање у средњој школи. Мало је само ставити један предмет очигледно, треба предавати упознавајући ученика са самом живом природом, са живим растињем, са живим животињама, и преимућствено за сваку под њеним природним условима живота. Напоредо са проматрањем природе, данас се сматра за обавезно да се ученици упознају с опитима, са научним експериментом. А даље развиће предавања треба да иде тим путем како би се ученици који уче путем следовања и проматрања живе природе, и идући путем правилно постављенога научног експеримента, научили џ сами да праве правилне научне изводе и закључке (разуме се уз припомоћ наставника), уопштавања и расуђивања, и да они сами пронађу те главне биолошке законе са којима је дужна школа да их упозна. На питање о том какав програм, какав распоред научног материала и какве методе требало би назвати најбољима, ја бих, по своме скромном мишљењу, нагласио да спор о томе која је метода боља није ствар од особите важности. У рукама педагога који уме добро да влада и да се користи методом — свака је метода добра. За мене је пре свега суштаствена ствар да се утврди да циљ предавања биолошких наука у средњој школи није саопштавање ученицима читавог низа факата и појава живе природе; него је главни циљ предавања да ученици науче пажљиво да проматрају и прате реалне чињенице и појаве живе природе; а ови предмети вазда изискују што јасније схватање истих факата и појава, изискују узрочну везу међу њима. Неопходно је потребно научити ученике да сами изискују и траже доказе за правилно и логично образложење за сваки примљен случај који је утврђен. Те главне опште циљеве, изгледа ми, поједини наставници могу с подједнаким успехом постићи и разноврсним начином, средствима и методама. У току целог овог свог излагања, ја сам упорно стајао на томе гледишту тако потребне строге логике, тачности, правилности посматрања и покушаја, да се прибојавам да ме неће схватити правилно; стога сам слободан да кажем још неколико речи у допуну свога излагања. Мени се чини да је велика погрешка што се тежи да се предавање биолошких наука прикаже у математичком виду — тачно, строго логично и непристрасно хладно. Предавање биолошких наука у средњој школи, према моме схватању, било би сасвим недовољно ако би оно игнорисало моралну страну живота. Предајући математику, минералогију, па чак и историју, може се човек задовољити ако постигне живо интересовање ученика за сам предмет. Али за пиолошке науке, само интересовање за предмет није довољно; неопходно је потребно да се код ученика паралелно с интересовањем развија и љубав према природи.