Prosvetni glasnik

764

Просветни Гласник

8. Како је живот који чека дете по изласку из школе живот у социалној средини, представити рад и научне предмете под виталним изгледом, то значи представити их и под њиховшм социалним изгледом, као инструменте социалне акције (што они у ствари и јесу). Школа је и сувише занемаривала тај социални изглед, и, издвојивши рад из његовог природног контекста, она је начинила од њега нешто нразно и извештачено. 9. У том новом схватању васпитања. функција учитеља је потпуно преображена. Он не треба више да буде свезнајући човек коме је стављено у дужност да ствара интелигенцију и да пуни дух знањима. Он треба да буде иодстрекач интереса, будилац интелектуалних и моралних потреба. Он треби да буде за своје ученике много више сарадник но предавач ех саШе&га. У место да се ограничи на то да преноси на ђаке своје знање, он ће им помагати да га стекну сами радом и личним истраживањем. Ентузиазам, а не ученост, биће код њега главна врлина. 10. То ново схватање школе и васпитања повлачи за собом потпун преображај у формацији насшавника за све степене наставе. То спремање треба да буде пре свега психолошко. 11. Опсервација показује да једно лице даје од себе онолико колико се чини апел на његове природне способности, и да се губи време ако се хоће на силу да развију код њега способности које оно нема. Потребно је, дакле, да школа више води рачуна о индивидуалним сиособностима, и приближи се идеалу „школе по мери". — То би се могло постићи ако би се оставио, у програмима, поред минималног програма, заједничког и облигатног за све, који би обухватио преко потребне предмеге, известан број изборних грана, у које би се заинтересовани могли удубљивати по својој вољи, подстакнути својим интересом, а не обавезом да полажу из њих испит. 12. Демократији, више но и једном режиму, потребна је елита, елита интелектуална и морална. Отуда је у интересу друштва, као и у интересу индивидуа, да се одабирају даровита деца и ставе у услове најзгодније за развиће њихових специалних способности. 13. Горе побројане реформе биће могуће само тако ако се дубоко преобрази систем исиита. Потреба испита нагони наставнике да, и мимо своје воље, кљукају памћење више но што развијају интелигенцију. Изузев можда за минимум преко потребних знања, испите треба укинути и заменити оцењивањем индивидуалног рада у тску године, или прикладним тестовима. 14. Експериментална психологија је у стању да пружи практичној педагогији згодне методе за контролу вредности дидактичних поступака и школске производне силе. Она даје тако исто методе за менталну диагностику (ментални тестови). 15. Како су инерција и рутина управних власти прећутно подржаване немарношћу широке публике или њеним неразумевањем реформе коју треба извршити, Лиге за менталну хигиену треба да предузму у свима земљама интенсивну пропаганду у корист нових идеја. Француски Минисшар ГЈросвете противу есиеранша. — „Интернационална настава", којом управља једна група француских учитеља, и уз коју су пристали екстремистички синдикати у више земаља у Европи, рачунала је много на есперанто да би учинила своју пропаганду успешнијом. Она је створила и један есперантистички часопис „за проле-