Prosvetni glasnik

Оцене и Прикази

185

дефиниција карсних поља; на страни 22., Његош плаиина нема такве особине и нарочите вредности; на стр. 23. није поуздано да Требишњица тече и кроз Крупу у Неретву и кроз Ријеку у Гружу; на стр. 24. граница централне висије кречњачке нова је; на стр. 25. Требевић и Пештер нису планине; неће бити још поуздано тачно да су Проклетије највише динарске планине и да иду до 2650 м.; на стр. 27., на Косову има правог развођа, само је оно уравници; на стр. 29., Врла не увире у Лесковачком Пољу у Јуж. Мораву, нити се од Врле пружа Осоговски скуп; на стр. 29. је могло бити поменуто и Нишко Поље, Врањско Поље, Изморник. У притоке Ј. Мораве баш су могле бити поменуте и Власина, Нишава, Моравица, Ветерница и Пуста Река. Ситним погрешкама, које ће, надам се, и писац лако уочити, није место овде. Оне нису такве да мењају много данашње научне појединости у географији. Радује ме да је за ово мало времена после ослобођења и уједињења национална географија добила толико ручних и школских књига, и релативно добрих; у боље долази свакојако и ова Јурасова. Ако би и ова, и оне остале, добила и свој географски атлас, постигло би се толико у овој настави да би она дошла у најомиљеније, према томе и у најуспешније. Е . л. цветић

Основи Педагогике, од Д-ра Павла Чубровића, Београд, 1922. (Крај) Јер ако моралне навике, — чија синтеза по писцу чини вољу човекову, а та воља чини друштвену срећу — „имају у убеђењу сталног свог критичара у нашој свести" (149), тако да је расуђивање регулатор мењања навика и вољних радњи у опште (150), и ако, даље, промене социалних односа имају за последицу мењање васпитног циља и мењање навика, тако да не можемо радити искључиво по навикама, које могу бити корисне у једном, а штетне у другом времену (150), онда васпитању воље и интелигенције треба придати већу вредност него образовању знања, која, по Г. Чубровићу, даје настава, и навика које се стварају непосредним утицањем на вољу. Условљено ступњем интелектуалног развитка васпитача и васпитаника, образовање моралног карактс-ра — које је у овом систему резултат убеђења, које се опет ствара наставним градивом и вежбањем (125) — има да буде секундарно, а васпитање ума, и то не само наставом већ и другим средствима, примарно. А васпитање интелигенције, као и васпитање воље, може бити посредно и непосредно. Стога нема разлога ограничити појам непосредног васпитања само на васпитни процес којим се тежи формирању васпитаникове воље. Шта више, непосредно васаитање ума, у ирвом реду савлађивање тешкоћа мишљењем, као што је решавање проблема, —