Prosvetni glasnik

Француска наука

277

Гал, који је имао на расположењу тачне карте и таблице неба, нашао је на томе месту предвиђену планету. Таје планета названа Нептун. Физичке особине небесних тела (Астрофизика) почео је прво изучавати физичар Араго, а хемијеке им састојке почео је изучавати, помоћу спектроскопа, астроном Жансен. Старањем француских научника израђена је Међународна Конвенција о Сату, и, једногласним пристанком свију држава, Париској Астрономској Кули поверено је да она преко Ајфелове Куле, свако јутро и вече, целоме свету обзнањује колико је сати. Припремна проматрања и умовања за развиће модерне Физике у Француској налазе се и код њених најстаријих учевњака. Паскал се упатком заустављао и пред проблемима ове науке. — Декарт је проматрао преламање светлости и градио приборе за Оптику. .— Калуђер Мариот је поставио закон који носи његово име и који се истом у новије доба поправио и заменио. — Папен је обелоданио механичку снагу паре и начинио лонац познат под његовим именом и парну лађицу с точковима, коју су разбили лађари. — Топлоту је изучавао и Лаплас и изнео неколике мисли које су претеча закону једнакости рада и топлоте на раду утрошене. — Даламбер је допринео да се већ у 18 веку појави Математичка Физика. Неке проблеме ове науке решила је успешно и учена францускиња Софија Жермен. За топлотне особине тела многа основна правила поставили су: Геј Лисак, Дилонг, Пети, Араго, Кајете и Раул. Сади Карно (још 1824 г.) истакао је теорију топлоте, коју је доцније објаснио и популарисао немац Клаузијус, и која је ушла у науку као „други закон Термодинамике" (ма да је 20 година старији од првога „закона"). За њиме су Марк Сеген (1839) и Жул такође утврдили закон о еквиваленцији рада и топлоте, што се по уџбеницима приписује немачком лекару Мајеру и физичару Хелмхолцу, чији један панегиричар то лојално признаје. Тачне темеље Термодинамици поставили су Бертело, Сент Клер, Девил, а проширили их: Дебре, Отфеј, Труст. Историја француске науке о светлости има да помене прво Малиса, који је пронашао поларисање светлости; па Арага, који је пронашао: хроматску поларизацију, кружну поларизацију и полихроизам; па његовог ученика Френела, који је целој Оптици дао научну основу комбинишући у њој математику и експериментисање. — Фотографисање су започели Нипсе (1827) и Дагер (1839). Дагер је удесио да се у диорами слике покрећу, па се с тога он може сматрати као претеча кинематографије (биоскопа). — Фотографисање звезданога неба започело је у Француској, где су га доцније усавршили браћа Анри. Липман је пронашао и усавршио фотографисање у бојама. Као утемељач науке о електрицитету и магнетизму истиче се Куломб (на крају 18. века); јер пре њега су биле познате само по неке