Prosvetni glasnik

Оцене и Прикази

333

јаше како ће показати своју побожност градећи цркве и манастире и прилажући им богате дарове; ту лудост, с које пјесник кори српске владаоце, у многоме и повијест потврђује. Наравски, овај приговор не долази од народа који коло пјева, већ од самога пјесника, који га је зато и тако нејасно исказао". - За Немањиће (сем 2—3 слабића) не може се рећи да се нису старали о државној управи према ондашњим појмовима. И грађење цркава је такође одговарало ондашњем схватању државне потребе. Доцније, кад су Турци завладали, једино је црква и остала од њихових творевина и очувала да се народ не истурчи у толикој мери као у Босни и у Херцеговини, где таквих задужбина није било, нити онолике религиозности код народа као у њиховој држави. То Његош није могао назвати лудошћу, већ је лудост владалаца јасно исказао у претходна три стиха: Наши цари закон погазише, почеше се крвнички гонити, један другом вадиш очи живе (ст. 290—2), и, ако се тако узме, онда нема никакве нејасности. 8. — Ст. 250: Седмоглава изиде аждаја. Г. Р. додаје само: Турци. — Г. Кирсте у немачком преводу рекао је да папа Никола V у својој були (од 1453 г.) упоређује освајача Цариграда Мехмеда II са седмоглавом аждајом из Откривења Јована Богослова. Могао је Његош и не знати за ову булу, али је свакојако пре знао за њу него да су Турци жену Османову звали „слична месецу". Овде се по други пут јавља број седам (први пут у 1. ст.: седам бињишах), и није невероватно ако се доведе у везу с откривењем Јовановим. 9. — Ст. 267: Да јуначки аманеш чувамо. — Г. Р. мисли да је јуначки атрибут аманешу, а ја држим да је адвербиална одредба предикату чувамо: да јуначки чувамо аманет (остављен од предака): дивно име у свешу свободу. 10. — Ст. 418: Иаирависмо иешнаест носилах. — Ја не мислим да то значи „што мртвих а што рањених", већ петнаест мртвих, „шест нашијех, девет њиховијех". Носила значе што и мртвац. 11. — Ст. 490: Та невоља како ме бољела. — „Што је онака племенита жена, каква је Ружа, удата за кукавицу какав је Касан". — Није њега та невоља болела, већ што је уграбљена жена из његова браства (или племена), и ма како да му је то тешко пало, не би на то главе обрнуо „да је бјеше Србин уграбио", јер „је Касан брука неваљала" (ст. 488 и 485), али кад је отишла у Турке, скочили су да је врате. 12. — Ст. 518: Збили ти се снови на Турчина. — „Сабили (скупили) су ти се снови на Турчина, једнако о Турцима мислиш". — Ја држим да је пок. Вуловић боље погодио кад је рекао да збили се долази од глагола збиши, збудем, и да ово није перфекат већ партицип за жељу, јер владика све о неком злу слути: у образу је дошао као земља, сам се шета по пољу, нити што једе нити може заспати, крупно нешто учи у памети, па нека му се збуду снови на Турчина ! (ст. 514—18).