Prosvetni glasnik

Француска наука

355

Француски природњак Дижарден (1841 г.) објавио је: да се сва жива бића састоје од једне органске праматерије, која је подједнака у њима свима, ма којој врсти та бића припадала. Ту заједничку физичку основу живота од које су саграђене и животиње и биљке, он је назвао саркода. Али се ово име, као и његово сопствено, заборавило; па ту исту ствар, коју природњаци скоро сваког дана помињу, ми зовемо прошоилазма, јер су је тако прекрстили нефранцуски кумови францускога чеда научнога. Француски ботаничар Ноден ноставио је извесна правила о брзоме иосшанку биљних срела пушем укрштања и наслеђивања (1863), а факта која је он изнео сада се помињу као „Менделов закон", „Менделовски карактери", „Менделовско наслеђикање", по имену аустријског Немца Мендела, који се тим стварима бавио неколико година позније. Француз Жордан први је утврдио да у неким врстама биљака има известан број типова сасвим различних један од другога; а та је констатација постала чувена када је од ње Холандез де Врис начинио своју теорију мушације. Још стари Етијен Жофроа Сент Илер указао је на сличности неких нижих животиња са облицима зачедака виших животиња, а његов ученик Антоан Сер (у год. 1839) формулисао је правило: да ембриони једне врсте животиња пролазе кроз облике својих зоолошких праотаца, наравно брзо, у врло краткоме року; и по томеје речено: да је „Ембриологија понављање Упоредне Анатомије". А тај се закон обично приписује Немцу Фриц Милеру, који га канда нигда није изречно формулисао, и постаје популаран као „основни биогенешски закон" Хеклове Исшорије Посшања. У Француској је постала и научна Физиологија. Почетник јој је био Лавоазије својим тумачењем дисања; па Биша својом студијом о животу и смрти. Утемељили су је Мажанди и Клод Бернар увођењем врло савршених експеримената о свима процесима живота. Од њихових ученика истакли су се: Вилпијан, Пол Бер, Дарсонвал, Дастр, Мареј, Шарл Рише. У њиховим лабораторијама вештачким путем произведене су и наказне животиње (Дастр) и родиле се неке животиње из неоплођених јаја (Ив Делаж). Врло је велики број француских научника који су израдили изванредно значајне монографије о анатомији, физиологији, ембриологији појединих врста или група животиња, и тиме спремили обилату и драгоцену грађу за општу Биологију. Нарочито су ученици Мил Едвардса и Лаказ Дитија израдили изврсне и врло детаљне студије; али су почели занемаривати општа биолошка питања, на пример питања о наслеђивању и задобијању нових особина, о постанку врста и вариетета, о животним процесима у ћелицама; па су нефранцуски научници предузели предњачити у општој Биологији, и то често на основу француских проналазака. 23*