Prosvetni glasnik

Белешке

655

дуже. Изузев у случајевима сувише рђавог времена, кише или непогоде, часови треба да се држе напољу, на месту заклоњеном од ветра и заштићеном од сунца лети. Хладноћа не треба да се сматра као сметња, јер се деца брзо навикну да реагују на њу ако су топло одевена. Кад атмосферске прилике натерају да се потражи склониште, настава се врши у широм отвореним разредима, бар с оне стране која је окренута југу. Једна анкета о реформи насшаве. Француски часопис Солидарност (5оНс1ап{е) доноси извештај о једној занимљивој анкети прављеној код самих ученика француских гимназија о реформи наставе. Питања су била следећа: 1. „Да ли би неке предмете требало додати програмима последњих година наставе?" — Сви ученици, готово једнодушно, траже — врло оправдано, признаће се — учење стено-дактилографије, обичајног права, књиговодства, трговачких и индустријских курсева, и пре свега практичних радова (примењена физика и хемија, природна историја, агрикултура, виноградарство, радови у дрвету и металу). 2. „Имате ли идеја о настави уметности?" — Највећи број ученика је врло ватрен присталица уметности. Али се они не слажу у томе да ли — бар што се тиче цртања и музике — та настава треба да буде факултативна или обавезна. Али су сви сагласни да, „да би се цртало пристојно", треба озбиљна настава, и, место обичног професора, „уметник, човек". 3. „Имате ли идеја о гимнастици и спортовима?" — Овде су мишљења подељена између приватне наставе ван школе, и школске наставе. Најомиљеније игре су фут-бал и тенис, али и пливање има многих присталица. Да би се остварио тај програм, француски гимназисти желе мање материалне реформе, а више серију моралних преображаја код професора, у администрацији и у самим породицама. Париски студенши. — Париски Университет објавио је упоредне статистике ученика за прошлу и претпрошлу годину: 1921, било је 21.185 студенага, од којих 17.993 мушких и 3.192 женских; 1922, та цифра се уздигла на 21.612, од којих 18.066 мушких и 3.546 женских, што представља укупно увећање од 427 студената и студенткиња. Најмногољуднији факултет, 1922, био је правни, са 9.670 студената, од којих 592 женских. Затим долазе: медицински, са 4.639 студената, од којих 738 женских; факултет књижевности, са 3.381 студентом, од којих 1.450 женских; факултет наука, са 3.179 студената, од којих 532 женских; факултет фармације, са 743 студената, од којих 234 женских. Као што се види, факултет на коме има највише женских је факултет књижевности, где их има 1.450 спрам 1.932 мушких. Ч И Т У Љ А Вилхелм Јерусалем. — У Вилхелму Јерусалему, који је 15 јулаумро у својој 69. години, изгубиле су савремена филозофија и социологија једног од својих најистакнутијих представника. Јерусалем је рођен 1854 у Источној Чешкој. Приватни доцент на бечком университету постао је 1891, на основу своје студије о глувонемој Лаури Бриџмен; ванредни професор је, међутим, постао тек 1920. — Прво филозофско дело којим