Prosvetni glasnik

Поздрав студентима Техничког Факултета

17

Надам се да радост овог нашег првог састанка неће бити помућена ако вас на њему упознам донекле са задаћама које вас као будуће инжењере очекују, и за које треба ви да се, и ако не потпуно спремите, а оно бар довољно приготовите за време вашег кратког бављења на Университету. Постараћу се да не будем сувише дуг, и ограничићу се да вам у неколико потеза истакнем те задатке који вас чекају у будућем активном делању, и да изведем закључке о томе какав треба да буде ваш рад на Университету, да са најмањим утрошком снаге и времена постигнете најбоље резултате. Задаћа која вас као будуће инжењере очекује у јавном животу, јесте продуктивно делане на сШварању нових машериалних и духовних тековина и нових услова друштвеног живота. Одржавати живот народа и друштвених организација, отварати нове путове, откривати нове изворе који би задовољили разноврсне и многобројне друштвене потребе, јесте колико обилан и тежак, толико исто благородан задатак технике. По да би техничке творевине биле заиста драгоцене и нове тековине, да би свака од њих била нови прилог општем богатсту људи и народа, оне безусловно морају испунити услов да корист од њих буде у правилном односу према жртвама и средствима, учињеним ради остварења тих техничких објеката. Да би техничке творевине заиста представљале право богатство, оне безусловно треба више да вреде но што стају. Тај, једино правилни однос, називамо рационалноихћу. Велики Американац Вашингтон рекао је да градити може свако, но градити рационално може само инжењер. Тај принцип рационалности морамо схватити још шире и изразити га следећом формулом: Технички правилно делање треба да с минимумом потрошње постигне максимум корисши. Свако техничко делање мора бити у исто време и шехнички и економски правилно. Добро треба запамтити да нема и не може бити техничког савршенства онамо где оно није праћено економским савршенством. Ми се морамо чувати саблазни да техничко савршенство сматрамо циљем, но у њему треба гледати само средство за најбоље решење основног задатка: економског најрационалнијег задовољења једне од друштвених пошреба. Појам економски правилног не смемо мешати с уским појмом трговачке, предузимачке или банкарске користи, па ни с непосредним интересом државне касе, већ тај појам треба схватити шире, у смислу економије свих творачких сила друштва и државе. Тако рационално-технички и економски правилно делање мора почивати на научној основи темељног познавања математике и природних наука с једне, и економских и друштвених наука с друге стране. Тек на тој солидној основи може се дизати зграда специалног техпроевЕтни глдсннк, 1 ов., 1924, 2