Prosvetni glasnik

Напомене о нашој преводној филозофској књижевности

137

вуче потребу која постоји, да се лицима која се стручно баве уметношћу и данас иомогне да наставе свој рад који су пређе вршили о својим средствима. Кад би Министарство то начелно решило, или само признало оправданост начелног решења, молиоцима за овакву помоћ уштедело би се стидљиво осећање с којим се решавају да подносе молбе те врсте. Потписани се сећа како се, у тренутку кад се решавао да поднесе своју молбу, осећао понижен што мора да је поднесе, -- што није у стању да, као дотада, врши своју дужност без иомоћи Министарства. С финансијског гледишта, таква помоћ није сувише скупа, не само с тога што корист накнађује издатак, но и по томе што је те издатке пре рата човек могао да покрива из својих привчтних прихода, који нису никад били велики, као што је сваком познато. Разуме се да би такву помоћ требало давати, у свима случајевима, само после најбрижљивије оцене, којом би се утврдило да за помоћ заиста има потребе, и да је молилац заиста потребит. Против тако изведеног решења могао би бити само онај који би имао интереса да оно што је добро не буде урађено. БОГДАН ПОПОВИЋ

НАПОМЕНЕ О НАШОЈ ПРЕВОДНОЈ ФИЛОЗОФСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ У погледу преводне филозофске књижевности наш рад је готово ништаван: ми преводне филозофске књижевности немамо. Број преведених филозофских дела је незнатан, и преводи су се јављали спорадичДо, споро, без плана, без система у избору, без стручног надзора и критике, на дохват, често као врло рђави преводи, без икакве бриге о терминологији. Наше филозофске библиотеке су остајале увек на броју 1. Један, врло често навођен, а врло погрешан и лакомислен разлог за ту неразумљиву слабост јесте у овоме: онај који хоће и жели да чита филозофска дела, који већ има филозофске културе, по правилу познаје неки стран језик, или два или више језика; према томе, њему не треба српски превод, јер ће дело читати било на оригиналу, било у добром преводу на један језик оних народа који обилују преводном филозофском литературом. А онда нашто српски преводи ? Али није реч о онима који већ имају филозофску културу, него о онима који треба да је добију. Затим, што је најважније, није никакав разлог немати преводну књижевност зато што је други народи имају: треба да је имамо и ми. Услов за филозофску културу не треба да буде