Prosvetni glasnik

ЕСТЕТИЧКО ВАСПИТАЊЕ И НАЦИОНАЛНЕ ЗНАМЕНИТОСТИ

Педагогија дели обично васпитање на физичко, на интелектуално, на морално и на естетичко. Ове области не сматра она као претинце, одвојене једне од других, нити држи да оно што се стави у један претинац нема никакве везе с осталим. Зна она врло добро да ми на човеку не разликујемо телесне или душевне појаве, но да се човек, као живо биће, састоји од телесних и душевних појава, да су појаве једнога скупа у узајамној вези, а уједно и у међусобним односима, с појавама другога скупа. Телесно васпитање није само мишићно вежбање, снажење тела, но оно јача и вољу (морално васпитање); даје прилике за много сазнање: у игри се нпр. често показују и скривене особине људи, па их можемо том приликом боље упознати; на излетима, и када немају научни смер, ипак упознајемо многе природне појаве, разна места, живот људи и народа (интелектуално васпитање); и најзад, оно изазива у нама складним покретима, еластичним ставовима, уживање што га имамо када посматрамо лепе предмете (естетичко васпитање). Ј ), Колика је веза између телеснога и душевнога васпитања, то је нарочито истакао одлични швајцарски педагог, недавно преминули професор базелског университета, Паул Хеберлин (НбћегНп), који нам с новога стајалишта објашњава појмове: 5ее1е, Кбгрег, 1^еЈћ. У ствари је човек сав душа и само душа (у најширем значењу речи), тело (Кбгрег) је целокупна душа како се она јавља у страном облику као чулна прилика, као облик појављивања, а 1^11) је (када се тај израз не умотреби у ширем смислу, у коме је идентичан с целокупном душом) неразумљива и за свест неподобна партија целокупне душе, и као таква је партнер душе у ужем смислу; Сејђ у ужем смислу и душа у ужем смислу чине везу читавога човека, тј. душе у ширем слислу, и везани су структуелно и каузално-генетички. Према томе не васпитава се никада тело (Кбгрег), јер оно није реалност. Што се под телесним васпитањем разуме, васпитање је човека путем вежбања његових периферно-физиолошких функција. При том се може ставити тежиште више у изображење ових функција или у васпитање за енергију, дисциплину итд., дакле централне, а деломично и телесне функционалности. У првом се случају изображава „1_е1ћ", у другом више „душа" (у ужем смислу), и телесно вежбање (1^е1ће5ићип§) је тада средство за смер. У оба случаја је тело (Кбгрег) само облик појављивања онога што се образује, а то је увек целокупна душевна реалност човека, која обухвата и тело (1^еЈћ) и душу. фег 1еЊ ипс1 <Ие 8ее1е; Вазе1, 1923). цросввтни гмсник, 4 св., 1924-