Prosvetni glasnik

208

Просветни Гласник

расељавање спречи. Убрзо се тај пут показао недовољним. Главни разлог том неуспеху лежао је у непознавању села и неповерењу сељака према градовима, који су му туђи. Отуда — вели Г-ђца Дуи јасно се види пут препорода-. он мора доћи из самог села, а улогу препородитеља мора примити на себе школа, и то зато што је она у непосредном додиру са селом, и што има непосредног утицаја на сеоску младеж, која се у школи васпитава. Зато се школи на селу морају дати нови циљеви, а ти су: социалан препород села и реформа у методама производње, јер једно с другим стоји у вези. Потребно је усавршавање у методама, јер ће оно створити више времена и слободе, а ова ће се попунити вишим друштвеним животом. На конкретном гтримеру школе у Портеру, Г-ђица Дуи хоће да нам покаже како се тај циљ може практично постићи. Г-ђа Харви (Нагуеу), прожета истим идејама као и Г-ђица Дуи, посветила је себе препороду села и добровољно дошла на рад у школу села Портера. У њему је затекла очајно стање, а нарочито у погледу школе. Село је било скроз апатично према школи, није веровало у њену вредност и потребу, и држало је школу само зато што га је на то закон натерао. Земљорадња је била примитивна, а нове методе и савете у том правцу сељани нису примали, и то из неповерења у. вредност и корист нових метода. Живот се свео само на најпотребније радове око поља и стоке и продаје добивених производа. Младеж је непрестано тежила да иде у град, и село се постепено расељавало. Г-ђа Харви, упозната са тим приликама и надахнута реформистичким идејама, решила се да путем школе покуша да изведе препород села. Она је, као што рекосмо, затекла школу у бедном стању. Зграда је била запуштена, спрема школе исто тако бедна, учила није било, стан за учитеља био је рђав, а награда још гора. Требало је имати храбрости и љубави па се добровољно јавити за то место и оставити град, кад се зна да сељак нерадо даје прирезе за одржавање школе и плате учитељу. Посета ученика била је неуредна, рад претерано дуг, послуге у школи није било, а средства за лично усавршавање у опште и не постоје. Пре но што је почела свој посао, Г-ђа Харви се упознала са повише родитеља својих ученика, и из разговора са њима она је допунила своје познавање села и његовог стана, пошавши са гледишта да школа може утицати само тако ако дође у директан додир са локалним потребама и интересима. \_У_село је дошла 1912, с тим да у њему остане бар три године, сматрајући да ће за то време моћи огледом доказати како се од обичне сеоске школе може начинити идеална школа. Сам почетак рада није био гладак, јер је било доста породица противних Г-ђи Харви, из неверице да неки учитељ може доћи из вароши у село из несебичних раз-