Prosvetni glasnik

214

Просветнм Гласник

данашње васпитање. Изгледа да се настава из земљописа претворила у шаблонизам и вербализам. Региструју се само имена, са врло површним тумачењем и објашњавањем појединих факата; наставно градиво се саопштава без икакве топлине и одушевљења; без везе с оним што треба ученика да води у практични живот; без подстицаја на икаква размишљања о узроцима појава и зависности чињеница једне од друге; без утицаја на стварање љубави код васпитаника за ову земљу и народ и развијање естетичких осећања. У многим случајевима се своди предавање земљописа по готову на препричавање онога што има само у дотичном уџбенику који наставник употребљава. 1 ) Има више узрока зашто је то тако. Али један од најглавнијих је оскудица боље спреме из географије код учитеља, а нарочито методичке спреме, а после и непознавање наставних средстава из овога предмета, без којих апсолутно није могуће успешно и правилно наставу из земљописа изводити. Да бисмо показали како се ова настава рационално изводи према захтевима савремене дидактике и наших националних потреба, а у вези са захтевима школе рада, по којој се одбацује сваки покушај наметања и нагомилавања знања у главама ученичким које они не могу да аперципују и да примене у животу, ми ћемо за сада фиксирати најмаркантније чињенице о којима наставници треба да воде рачуна при својим предавањима из земљописне наставе, ако желе да постигну стварног успеха и одговоре својој дужности и задатку народне школе. Наставници народних школа, ако желе да унапреде ову наставу, морају се упознати са историјским развитком, како саме географије тако и њене методике, те да увиде да су поједини моменти који се и данас у земљописној настави провлаче, пречишћени још крајем XVIII века, и да је настава из географије стављена на сасвим другу основицу но што се то обично узима, још радовима Хердера, Кропачека, Хумболта, а највише Карла Ритера На основу њихових радова развила се огромна методичка литература, којој су представници Вагнер, Кирхоф, Дистервег, Мацат, Оберлендер, Тишендорф, Гајстбек и други, у чијим је делима до детаља израђено и у вези с препарацијама обрађено практично поступање при настави овога предмета. Ј ) Присуствовао сам једном приликом при испитивању земљописау једној школи ван Београда, где прозвани ученик на питања учитељева одговара овако: „Задругу састављају 2—3 и више породица, а општину чине многе задруге и породице... Свако друштво има своје имање, а свако граби да има више"(!)-.. Или овај пример: ђак, одговарајући на питања о уставу, вели: „Устав је свакоме светиња. Од најстаријих времена народи су имали своје уставе. Мојсије је на Синајској Гори објавио устав Израиљцима, а то су 10 заповести Божјих. Хришћани сви имају устав од 12 чланова, а то је „Символ вере"; Хр::стов је устав цео у: „Љуби ближњега као себе самога" и „Што ниси рад себи, не чини другоме," итд А то све од речи до речи тако стоји у једном уџбенику који наставник те школе употребљава!