Prosvetni glasnik

Д [е "ч ј а ч у л а

411

лике у стању су да истакну и предоче сав замашај и значај осећаја општег чула. Вероватно зато су га неки писци и назвали „филозофско чуло". Кад се сетимо функције коже у животу организма (затварање кожних пора изазива смрт), и функције неких органа општег чула (као што су срце, плућа и нерви), онда бисмо га без претеривања могли назвати и „животним чулом". Од вредности је, најзад, напоменути да осећаји покрета добијају нарочиту важност у извесним спортовима и занатима, где играју главну улогу такт, прецизност и тактичка осетљивост. Представимо себи часовничара који би имао незграпне покрете једнога ковача. Свакако би први часовник који би пао у његове шаке, морао бити скрхан. При тоциљању на леду, или игрању валцера, или свирању на виолини, човек се при извођењу покрета руководи осећајима који се производе у мишићима и зглобовима. Органски пак осећаји нас обавештавају о стању у коме се налази наше тело. Сваки поремећај у функционисању унутрашњих органа нашег организма доставља се мозгу преко осећаја бола; свака органска потреба нашег тела, као што је једење, пијење, одмарање итд., доставља се мозгу преко осећаја глади, жеђи, умора итд. Органски осећаји су дакле сигуран вођ, који нас обавештава о дужностима које имамо према самим себи. 3. Психологија. — Пре свих других осећаја дете има осећаје општег чула. Опште чуло је оруђе живота, и без њега се не може живети. Погледајмо мало дете, које одмах по рођењу, чим уснама осети мајчине груди, врши покрете сисања. Нагон за самоодржање живота, као основни нагон сваког живог створа, развио је осећаје пипања и покрета потпуно целисходно. Дете сише да би се одржало, и та радња сисања претпоставља тактилну осетљивост усана и способност за извођење покрета. Можемо казати да су осећаји пипања преко усана вероватно први осећаји који се појаве у животу човекову. Пипање и додиривање уснама јавља се пре пипања и додиривања рукама. Али не само уснама, већ и целом површином свога тела дете осећа додир. Ова осетљивост је различита на разним местима: очни капци, на пример, осетљивији су према додиру, него леђа. Али без обзира на ту разноликост у осетљивости, осећаји додира, односно пипања, по правилу су праћени тоном пријатности или и непријатности. Тако додир ока или притисак коже на оштру површину је непријатан; пипање гениталних органа је пријатно. Миловање није ништа друго него низ осећаја додира умерене јачине. Та пријатност или непријатност од осећаја додира добије каткад у интенситету толико да се изрази смехом или плачем. Тако је Скупин забележио да је једно дете, већ трећег дана после рођења, развукло уста за осмех кад му је мати нежно додиривала образе. Познато је да се нека деца грохотом смеју кад их